slika politike - Jovan Despotović

308logore smrti na Banjici, u Aušvicu i Ravenzbriku, umetnici koja je svojevremeno diljemEvrope na najbolji način propagirala jugoslovensko likovno stvaralaštvo...) makar pokaželjudskog interesa da joj pomogne oko održavanja kuće i ateljea koji namerava da zaveštaumetnicima koji nemaju uslova za rad, itd. Očigledno da sekretarijati i ministarstva, odn.njihovi čelnici najozbiljnije misle da ovaj problem iz domena vrhunske srpske kulture iumetnosti sa njima nema nikakve veze!Uostalom, novoimenovani ministar je sam posle sastanka sa brojnim poslenicimakulture i njenim uglednicima obećao da će delima pokazati novi (drugačiji) odnos premavrhunskim umetničkim institucijama, a u koje, prema sopstvenim rečima, spada i brzapromena višestruko dokazano neuspešnog direktora MSU. Međutim, prvo što je uradio bilo jeupravo apsurdno imenovanje upravo te štetočine za komesara ovogodišnjeg Venecijanskogbijenala (što je on sa istim skandaloznim učinkom pokazao i pre četiri godine pa seovogodišnja repriza pokazala sasvim izlišnom). Ove godine se dogodilo čak i to da sekomesar dobrano posvađa sa svojim izabranicima iz najrazličitijih razloga (od toga koji ćeradovi biti izloženi do kvaliteta ilustrativnog materijala u pratećim publikacijama). Paviljon jeponovo potpuno prazan što se moglo i očekovati, a na otvaranju nije bio niti jedan novinar,računajući i naše, a da ne pominjemo da on zvanično nije ni otvoren jer je onome (ministru zakulturu!) kome bi trebala da pripadne ta čast zabranjen boravak u Evropskoj zajednici. Šta seiz takvog odnosa pouzdano može zaključiti: kao uvek do sada tokom poslednjih deset godina,dok su trajali neprekidni avionapadi, partijsko i masmedijsko izazivanje prisilnog patriotizam(ranije na ratobornim a sada na obnoviteljskim parolama) dakako i nadalje je vrlo povezanoisključivo sa kolektivnim suicidalnim, mortalnim izlivima odanosti režimu i vođi koje vodejedinom cilju - održanju postojećeg političkog stanja totalne civililacijske izlolacije i pomogućnosti permanentnog rata sa celim svetom što nam i jedno i drugo, kako vidimo, vrlouspeva.U taj deo kolektivnog mentaliteta spada nažalost i "Ratni ULUS-ov atelje" čija seizložba upravo održava u "Cvijeti Zuzorić". I tu se zaista svašta, što direktno svedeoči o našimentalitetima (pa i umetničkim), može videti: od ozbiljnih primera antiratog delovanja (poputDruštva Fenix, Slobodana Roksandića, Dobrice Kamparelića i još nekolicine autora) dobrojnog šarlatanskog poigravanja (Čekovića, Čalije, Vukića...) ili radova bez ikakve veze sa"zadatom temom" sem isključivo samoreklamerstva u ovom krajnje neprimerenom trenutku(poput nastupa Šobajića ili Trkulje). Ovakva tobože "slobodna (a zapravo besmislena)