slika politike - Jovan Despotović

113neki drugi poslovi. Tako se tu rodila ideja o Prvoj jugoslovenskoj izložbi koja je ostvarena 1904.godine, tu se razgovaralo o osnivanju prve Jugoslovenske umetničke kolonije koja je realizovanau Sićevu 1905, tu se dogovaralo o prvom Savezu jugoslovenskih umetnika koji je nazvan Ladaformiranom 1905. (a sve su to praktično bili umetnički vesnici kasnijeg južnoslovenskogujedinjenja). Ti pionirski poduhvati mlade jugoslovenske kulture i umetnosti začeti su irealizovani pre svega zahvaljujući ogromnom aktivizmu Nadežde Petrović.No, za Nadeždu to nije bilo dovoljno. Njeno društveno angažovanje beležilo je isto takoznačajne događaje: u Beogradu je 1903. sa nekoliko istomišljenica osnovala Kolo srpskihsestara, a nakon neuspelog Ilindenskog ustanka u Makedoniji povezuje se sa komitskimpokretom organizujući dopremanje razne pomoći - od hrane i odeće do novca i oružija. U vremeAneksione krize 1908. ona je ponovo društveno i politički vrlo aktivna: učestvuje u osnivanjuNarodne odbrane-- patriotskog društva za pomaganje nacionalno-oslobodilačke borbe Bosanacau vreme ustanka Petra Mrkonjića. U periodu Balkanskih i Prvog svetskog rata ona je dobrovoljnabolničarka na kojoj dužnosti bolesna od tifusa umire u Valjevskoj vojnoj bolnici 1915 godine.Ako se položaj Nadeždinog slikarstva u njenom vremenu nalazio u rascepu izmeđudramatičnog odbijanja patrijarhalne i konzervativne sredine (koje je 1900. godine najboljeopisano rečima: Zar gospođica ne nađe boljih i lepših uzora sebi i svojoj oduševljenoj mladostino impresionističke radove, to bolesno i trulo shvatanje bolesnih i trulih mozgova) i onoga začime je i sama težila u umetnosti, a što će 1921. godine njen brat Rastko najtačnije definisati:Dok ne prebolimo Evropu i ne naučimo evropski govoriti, nikako nećemo uspeti ni dapronađemo šta je u nama od vrednosti, a kamoli to da izrazimo tako da bude od vrednosti i zaostali svet, dotle je njena životna energija bila nepodeljeno usmerena prema velikim poslovimadruštvenih promena, ka stvaranju nove države i postavljanju temelja novoj južnoslovenskojcivilizaciji i u kulturi i umetnosti.Podudarnost ovih interesa, ciljeva i načela sa početka ovog veka, paradoksalno, isto takosnažno stoji kao etička i estetička norma i na njegovom kraju u istim oblastima - ali sada kakovidimo, sa retrogradnim predznacimam. Jer, raniji procesi ujedinjavanja danas su se izvrgli urazjedinjenje, osnivanje i stvaranje sada su postali realnost uništavanja i razaranja, entuzijazamstvaranja novog južnoslovenskog društva zamenjen je dramom krvavog pira jugoslovenskog ratadevedesetih. Kao da upravo ova epoha mora da nam iznedri jednu novu Nadu koja dakako nećeuzaludno završavati nezavršeno (jer taj eksperiment definitivno nije uspeo) već će poput njerazumeti vlastito vreme u svim njegovim dramama a svojim životnim i umetničkim delom