slika politike - Jovan Despotović

448svoje nadležnosti, neće biti u stanju da obezbedi primenu stručnih pravila i postupaka u radusa arhivskom građom i registraturskim materijalom koji nastaje u radu javnih i privatnihsubjekata na celoj svojoj teritoriji. Ovaj nacrt Zakona implicira mogućnost cepanja iliizdvajanja arhivske građe iz celine, ili naprosto pravo na nepredavanje arhivskog fondanadležnoj arhivskoj instituciji, što nije međunarodno priznati arhivistički princip.A stručna ocena o nacrtu Zakona o bibliotekama bila je sledeća:predloženi Nacrt Zakona u celini je sporan jer nije usaglašen sa važećim zakonimakoji uređuju sektor bibliotekarstva i ukupni sektor knjige i kao dela kulturnih dobara nateritoriji Srbije, i nije usaglašen sa postojećim bibliotečko-informacionim sistemom isistemom zaštite pokretnih kulturnih dobara u Srbiji, i to iz više razloga. On proizvodidrastične implikacije na bibliotečko-informacioni sistem u Srbiji sa sistemom jedinstveneuzajamne katalogizacije jer se njime predviđa izgradnja nacionalne bibliotečke mreže čijistrategijski plan pravi Ministarstvo kulture Kosova i koja je sastavni deo nacionalneinformacione mreže, što isključuje učešće u celovitoj bibliotečkoj mreži Srbije i ujedinstvenom sistemu uzajamne katalogizacije koji se ostvaruje u Srbiji. On ne respektujeobavezu jedinstvenog načina obrade bibliotečke građe prema jedinstvenim međunarodnopriznatim standardima, niti predviđa odredbe o stručnoj edukaciji bibliotekara pojedinstvenom sistemu za celu teritoriju Republike Srbije.Znači, usvajanje ovih zakona značilo bi da Republika Srbija, u okvirima svojenadležnosti, neće biti u stanju da obezbedi primenu stručnih pravila i postupaka u radu saarhivskom građom i registraturskim materijalom, ako i u bibliotečkoj oblasti koji nastaju uradu javnih i privatnih subjekata na celoj svojoj teritoriji. Predloženi nacrti zakona u celini susporni jer nisu usaglašeni sa važećim zakonima koji uređuju ova dva sektora kulturnih dobarana teritoriji Srbije, pošto nisu usaglašeni sa postojećim arhivskim i bibliotečko-informacionimsistemima i sistemom zaštite pokretnih kulturnih dobara u Republici Srbiji.Ovako loš početak uspostavljanja sistema zaštite kulturne baštine na Kosmetu, podnadzorom međunarodne zajednice, u narednom periodu je dodatno pogoršan, a našadiplomatija i politika od tada nikako neuspevaju da fomulišu zajedničke i trajnije principe pokojima bi se ona odvijala. To stanje koje se zadržalo do danas uzrokovano je nekolikimrazlozima.Pored ovih, dobro poznatih problema sa zaštitom kulturnog nasleđa na Kosovu iMetohiji koji datiraju već duži period, a kulminirali su od 1999. godine, sada se priključio i