slika politike - Jovan Despotović

44Coraxov paradoxČemu služi karikatura u ovom, od svega ponajmanje šaljivom vremenu? Jedan danas izuzetnoprisutan javni fenomen sa potpisom Corax navodi na razmišljanje o ciljevima novinskekarikature a koja ima izrazito masovno dejstvo s obzirom na tiražnost štampe u kojoj sepojavljuje.Među bardovima srpske karikature od Bete Vukanović i Pjera Križanića, koji stoje napočetku blistavog niza autora u ovom veku, do Kušanića ili Klasa, Predrag Koraksić Corax,čiji su radovi tema dana naročito među onima kojima nipošto nije do smeha ili kakve zabave,nalazi se na istaknutom mestu mereći opštim efektom.Coraxove karikature ne podstiču isključivo na smeh - one su ubitačni politički idruštveni komentari sa poraznim učinkom pre svega po njihove glavne junake. Posle njih,lako je naslutiti, u slični tragikomični položaj zapadnu i obožavatelji Coraxovih karikatura.Jer, kada se iz njih uklone poznate ličnosti, paradoksalno, ostane odraz, kao u kakvomnemogućem ogledalu, ojađenog i posunovraćenog naroda, neveselog, očajnog, sa nekimporažavajućim saznanjem o vlastitom beznađu i nemoći da stvarno utiče na svoju sudbinu.Ovaj bumerang efekat koji iz Coraxovih karikatura nemilosrdno udara po čitaocimanovina, sigurno je njegova smišljena namera da pokrene umrtvljenu volju za promenama,odn. za povraćanjem iz svekolikih zabluda u kojima se predugo živelo. Funkcija, ili može biticilj Coraxovih karikatura je, dakle, buđenje narodne energije i aktiviranje otpora onih koji sujoš uvek u nekoj vezi sa stvarnošću, sa normalnim i moralnim.Učinke vladalaca koje je on isticao u najraznovrsnijim prilikama ružnoće inezavidnosti položaja u kome se nalaze, godinama nemilosrdno svedočeći o njihovojideološkoj i političkoj izolovanosti, autističnosti, odvojenosti od spoljnjeg sveta realnosti ukome žive njihovi podanici pretvarao je u karikaturalni neprekidni strip kao stvarni odraznašeg života. U tim karikaturama bilo je mesta i za druge istaknute članove familije uhvaćenihtakođe u onim radnjama koje su prema prihvaćenom mnjenju izašle na opšte-nacionalno ilidržavno štetočinstvo. Viđenije ličnosti koje su s punim razlogom našle mesta na Coraxovimkarikaturama kao da su same sebe proizvele u taj za njih krajnje nepovoljan status, a u ovimkarikaturama one i njihova dela dobili su samo još jedno javno "priznanje".