slika politike - Jovan Despotović

84nimalo nije brinula zamena istinskih umetničkih dela ordinarnim, doduše kanonizovanim iosveštenim kičem koji s masovno proizvodi upravo pod okriljem njegove, Srpske pravoslavnecrkve. Dakle, prozirno je kada se uporede ova dva primera da nikako nije u pitanju briga zaumetničke vrednosti crkvenog inventara već za očuvanje idejne, odnosno dogmatičke čistoteslika koje se na različite načine bave religijom. A tada je jasno i to da je krajnje neumesnareakcija mitropilita Amfilohija na cetinjsku izložbu.Samoprepoznavanje: "Jedan od najvećih srpskih intelektualaca", kako ga je nazvaošef vlastite partije, arh. Spasoje Paja Krunić, istovremeno stranački i gradski funkcioner,očigledno izražavajući nezvanički stranački stav, reagovao je na antiizborni plakatDemokratske stranke, na vrlo zanimljiv način. Na njemu se nalazi jedan junak crtanog stripakoji na glavi nosi kapu u obliku magarećih ušiju. Uz taj lik ispisan je tekst koji ironiziraučestovanje na izborima. Krunić se na neobjašnjiv način prepoznao na tom plakatu, i pri tomtu projekciju preneo je na sve koji su na izborima učestovali bilo kao kandidati bilo kaobirači. Pošto je, budući je arhitekta po obrazovanju, prošao kroz neophodnu edukaciju,senzibiliziran je i na primanje raznovrsnih vizuelnih poruka. Ta vrsta profesionalne spremepodrazumeva i teorijsku podlogu, pa je stoga, pogotovo "najvećim intelektualcima", sasvimsigurno poznat mehanizam prenošenja vizuelnih informacija. Otuda se reagovanje ovogarhitekte pojavljuje u krajnje neobičnom svetlu.Da ovo nije slučajnost, pokazuje i istupanje istog arhitekte kada su se nedavnorazmatrala pitanja oko izgradnje i postavljanja spomenika Nikole Pašića na istoimenom trgu uBeogradu. Sve što je Krunić tada rekao, a sada je u realnoj poziciji da kao predsednik gradskevlade sprovede svoju zamisao, naopako je od elementarne logike (o čemu smo sa svimdetaljima već pisali u dva navrata u jeku ove kampanje) - a svodi se na jednu staru,prepoznatljivu komunističku potrebu za smešnom i nepotrebnom monumentalnošću, zaparadom neukusa i nedovoljnog znanja da se u urbanim jezgrima rade veliki zahvati kojiozbiljno menjaju izgled grada. Ispada da je potpuno beznačajno da li se na ovim prostorimapodiže spomenik revolucionarima ili građanskim političarima kada taj posao rade ljudipraktično istog mentaliteta - bez obzira na verbalne manifestacije njihovi ideološkihrazličitosti.Beznadežna nepromenljivost: Redosled je, dakle, ovakav: atmosfera nastala uvremenu priprema za Osmu sednicu stvorila je i posebnu vrstu iritacije partijskih ideologa naneke vizuelne forme u koje se, dadako pogrešno, učitavaju dnevnopolitički sadržaji. Zatim,