slika politike - Jovan Despotović

314rezultat je vrlo vidljiv i merljiv - sve manji broj poklonika ovakve pseudokulturnjačkeaktivnosti. Pitanje je kako je moguće da pored ogromnog broja umetnika i kulturnihstvaralaca koji su opoziciono orijentisani ovaj program SZP-a bude doveden bukvalno na nivokoji možemo gledati samo na nekim od najgorih televizija (poput Pinka i Palme) - dakakojedino uz promenu smera političkog diskursa. Dakle, uz formu koja je na veliko iznenađenjeuglavnom ostala ista, tek je promenjen sadržaj poruka koje se emituju za krajnje mali brojkonzumenata što je belodano na ovako osmišljenim, ispraznim i nezanimljivim programima.U najnegativnije izraze ovogodišnjih događaja u oblasti kulture svakako da spada i sveintenzivnije proganjanje umetnika: Miroslav Nune Popović je zbog stalne pretnje sudskeosude na dugodišnji zatvor zbog izmišljenog sukoba sa policijom morao da se skloni izBeograda. Iz istog razloga - izmišljenog sukoba sa policijom, valjevski živopisac BogoljubArsenijević Maki već je osuđen na višegodišnju robiju, što se takođe dogodilo i albanskojpesnikinji Fjlori Brovini. Saša Stojanović je zbog sveg "nenasilnog" otpora represiji rezimazasad ostao pošteđen, samo je pitanje kada će i na njega doći red. U istom redu danas stojemnogi, poput Dejana Atanasijevića, Nikole Džafa, Đileta Markovića i drugih koji će se uzneminovni porast represije režima sa njom na otvorenoj sceni suočiti usled svogindividualnog i umetničkog otpora te zajhtevima za promenama što je postala parola dana.Ovom poraznom nizu možemo pridodati i sve veću devastaciju centralnih gradskihdelova u mnogim mestima, propadanje umetničkih legata (pa i onih najpoznatijih zbog opštenebrige) kao najvrednijih kulturnih tekovina srpskog naroda, uništavanje spomenika kulture inajnovijeg progona umetnika na Kosovu (ovog puta albanskih koji su najpre stradali zbogpolitike Beograda a sada i srpskih zbog politike koja se kreira i vodi u samoj Prištini). Većsmo upozorili kako nije bilo odziva na apele oko očuvanja spomenika kulture na Kosovu umeđunarodnoj zajednici (što je objašnjenje ali ne i opravdanje) zbog ćutanja koje je bilokarakteristično za srpske zaštitare dok su uništavani isto tako vredni spomenici širomnekadašnje Jugoslavije tokom proteklog rata.Ovome je odlučan doprinos dalo i ponašanje ministara kulture, od kojih je aktuelninajdalje otišao u ignorisanju ovih problema. Njega kultura definitivno ne zanima, sem kaoprolazno mesto za neki viši politički položaj na koji se fiksirao ne samo usled svoj patološkeambicioznosti već i zbog podrške koju uživa kao umišljeni štićenik vođe današnjihjugoslovenskih komunista(boljševika). (A da mu je to mesto zaista poljuljan svedoči da jesamoga sebe postavio za direktora Narodnog pozorišta što je vid zauzimanja "rezervnog