slika politike - Jovan Despotović

212delom usmeravao vizuelnu i intelektualnu pažnju posmatrača prema onome što je imaloneposredne veze i sa zbivanjima na opštepolitičkoj društvenoj sceni. Socijalne deformacijeimale su u njihovim radovima ’kritičku’ opservaciju koja ipak nije preopteretila njihovu’estetičku’ stranu te su oni čitani kao dela plastičkih fenomena a ne ideoloških ekscesa.No, to je jedna od strana umetnosti tokom devedesetih godina, druga je bila mnogootvorenija, direktnija i radikalno kritička prema svemu onome što je već ’istorizovano’ kaonajtragičnija decenija druge polovine prošlog veka. O tim zbivanjima u umetnosti pisao je,daleko ispod vrednosti prethodnih tekstova i svakako nedovoljno upućeno Vladimir Tupanjacu poglavlju ’Umetnost i javna stvar, Srbija između 1989 i 2001)’. O tome on sam svedočirečima da ’unutar perioda od 1980-tih do 1995. gotovo da i nije bilo diskontinuiteta tj, dadirektne uslovljenosti dešavanja na umetničkoj sceni onim što bi se nazvalo istorijskimdogađanjima u regionu gotovo da i nema’ – što je u potpunoj suprotnosti sa iznetim tezama uprethodnim tekstovima. Srećom da on nije bio i autor postavke koja se odnosila na tu,’političku’ umetnost jer bi krtike koje su u međuvremenu upućene ovoj izložbi bilemnogotruko brojnije i teže. U osnovi, ovaj nedovoljno upućeni pisac, iz nepoznatih razloga,ne pavi razliku između stvarno angažovane umetnosti, na primer Grupe Magnet, Led Arta,Saše Stojanovića i onoga što je, na primer, pratio i podržavao korporativni časopis NewMoment. I to nije jedino mesto nesporazuma ovog pisca sa vremenom i umetnošću kojom sebavi. Za ovako ambiciozne i projekte sa delekosežnim posledicama angažovanje neupućenihautora uvek se ispostavi kao fatalno.Dobroje da je i poslednji prilog koji je napisao Kristian Lukić ’Privremeno (off)online– Umetnost novih medija u Srbiji na kraju 20. i poćetkom 21. veka’ mnogo bliži stvarnosti odprethodnog. Svedeni prolaz kroz novu civilizaciju sajber-arta u ovom radu ipak je dovoljan dase razume kako su i autori u Srbiji postali delom globalne internet-mreže koja je umnogomeponovo uspostavila sve nakratko prekinute veze sa spoljnim svetom. No, nažalost ovajsegment izložbe, utisak je, da je ostao u krajnje suženom prostoru te da je stoga nedovoljan ida je neophodno tek ga kritički i teorijski obraditi.Poput drugih kataloga koji prate studijske izložbe i ovde su uneti nekolikidokumentacioni dodaci: biografije umetnika, hronologija pisana u tri paralelna stuba:umetnost, politika i društvo u kojima su registrovani svi najbitniji datumi ovog perioda. I nasamom kraju, bjavljeni su i intrevuji nekolicine kosovskih umetnika Albanaca koji su aktivnoučestvovali u umetničkom životu ovog perioda. Zamerka koja se ovde može izneti je da je