slika politike - Jovan Despotović

271tokom poslednjih pet-šest godina, sudeći prema rezultatima njihovog rada i stanjima u timnekada izuzetno uglednim kućama, ravno je opštoj katastrofi koja je pogodina celokupnodruštvo. Pomenute su ustanove u kojima su promenjeni direktori, ali i bez toga, a primeri senalaze u gotovo svim vodećim kućama kulture poput Narodnog muzeja, Muzeja primenjenihumetnosti, Muzeja grada itd, opšte destruktivne programske politike načinile su pozamašnuštetu vitalnim interesima serioznog stvaralaštva.Istovremeno sa sramotnim izložbama koje je organizovao Muzej savremene umetnostikakve su na primer bile ona posvećena Tesli, zatim Balkanski istočnici ili Polit-art, Narodnimuzej je načinio ciklus srpskih umetnika u dijaspori koji je jedino pokazao najniži estetičkinivo naše umetnosti i to baš u najvažnijoj muzejskoj kući koju srpski narod ima. Muzejprimenjenih umetnosti priredio je pravu ratnohušačku izložbu o genocidu (i da ne bi bilonesporazuma, naravno da je potrebno praviti i takve izložbe, ali one nikako ne smeju bitinakaradne: da bi imale smisla kada su već dokumentarne, one moraju svedočiti o stvarnomstanju na ratnom područiju, na sličan način kao je urađeno, na primer, u filmu "Lepa sela lepogore"). Da stvar bude još gora, ova izložba - upravo antipropaganda srpskih intersa, potrošilaje pravo bogatstvo tobože šireći po svetu istinu o Srbima, završila se pravim fijaskom. Sličnose dogodilo i sa jugoslovenskim predstavnikom na poslednjem venecijanskom Bijenalu kojiničim nije izazvao interesovanje, pa čak ni u finansijskom smilsu što se primarno očekivalo(prema svedočenju samog Šobajića). Ovakvih primera ima za još nekoliko osvrta.Sem programske, i uža muzeološka praksa vodećih umetničkih institucija prošla jekroz izuzetno velika iskušenja. Prisetimo se samo "ratne muzeologije" kada su neki istaknutimuzealci davali novo obeležije svojoj profesiji shvatanjem kako "hrvatsko đubre ne trebaspašavati" iz područija pod srpskom upravom - što je čak iniciralo tužbu hrvatske strane tehitnu inspekciju izaslanika Evropskog saveta. Bilo bi zanimljivo da javnost sazna šta surazvikani srpski aktivisti uradili na popisu naših kulturnih dobara koja su ostala izvan granicasadašnje Jugoslavije, (misli se na posao koji su Hrvati odavno učinili i sada čekaju zgodnuprilku da aktiviraju svoja potraživanja). U tom smislu nešto je nagovestio Igor Zidić, direktorModerne galerije u Zagrebu, jedan od čelnika HDZ-a i pomoćnik ministra kulture RH koji jenedavno pokrenuo pitanje razmene pokretnih kulturnih dobar između muzeja u exjugoslovenskimrepublikama. Ne treba sumnjati da će ovaj stručnjak, ali i politički vrhovnikte visoki državni dužnosnik, iznaći načina da ovo pitanje stavi na dnevni red budućihbilateralnih potraživanja između Hrvatske i Jugoslavije.