slika politike - Jovan Despotović

35Otvorena knjiga prošlostiOd kada se pojavio na umetničkoj sceni početkom sedamdesetih godina Čedomir Vasić jekonstanto pokazivao ambivalentno shvatanje osnovnih estetičkih propozicija svoje epohe i epohakroz koje je plastičko stvaralaštvo prolazilo a koje su ga kao stvaraoca naročito zanimale ipodsticale na mentalno i kreativno delovanje. Tako je svih ovih godina s jedne strane vrlovidljiva njegova zainteresovanost za žive problemske sklopove vizuelnog jezika onih sredstavakoja je koristio, a iz kojih je već u svojoj prvoj fazi izlazio iz striktnih medijskih odrednica i svečešće supstituisao tzv. novim medijima - pogotovo videom, zatim instalacijama i ambijentima,elaborirajući teme i sadržaje svoje umetnosti mnogobrojnim postupcima unutar njegoveimanentne semantičke ravni i izvedbene, upravo procesualne postavke.Oblast Nove umetničke prakse sedamdesetih bila je mesto na kome su se najizrazitijeodvijale ovakve promene. Ali se Vasić nikada nije osećao striktnim pripadnikom ovogumetničkog idioma u njegovoj najdirektnijoj i najradikalnijoj definiciji. To je u suštini osnovnirazlog da svi relevatni pregledi aktuelne umetnosti osme decenije nisu registrovali Vasićevo ime.S druge strane on je u nekim jezičkim segmentima nove umetnosti te decenije ponajdalje otišao uradnoj i mentalnoj elaboraciji smisla i izgleda umetničkog dela. Među umetnicima koji ne samoda su činili takozvano "tvrdo jezgro" srpskog konceptualizma već i među onima koji su pripadališiroj porodici srodnih pojava, Čedomir Vasić je ispoljio ponajveću ili najdublju postavku unutarsvoga dela upravo u onim njegovim najvitalnijim sadržajima koji danas definitivno grade slikutadašnje nove umetničke prakse.Vasić je umetničku karijeru počeo u poznim godinama nove figuracije šezdesetih,odnosno, najranijim godinama konceptualne umetnosti, a možda bi najbolje bilo reći - u periodupostslikarske apstrakcije kada se o fenomenu ovog umetničkog jezika vodila pregnantnadiskusija koja je u kritički diskurs unela mnoge odrednice tada aktuelnih teorija informacija,semiotike, geštalta itd. Već njegova prva samostalna izložba koju je priredio 1973. godine uGaleriji Doma omladine podstakla je neke od pisaca kataloškog predgovora da u njegovomslikarstvu konstatuju postojanje "informacije pevog reda", da identifikuju njegovu "tajanstvenuprirodu znaka" ili da se zapitaju "kako načiniti sliku?" očigledno podstaknuti živim diskusijamaoko utvrđivanja prirode slike i slikarstva. Kompleksna i promenjena estetika nove umetnosti kojase jasno mogla zapaziti i u radovima Čedomira Vasića već od tog vremena zahtevala je od