slika politike - Jovan Despotović

363sem da je "stanje u kulturnim ustanovama dobro te da nema potreba za kadrovskimpromenama" kako je od prilike glasila zaprepašćujuća izjava jednog od njih neposredno poimenovanju, i to u trenutku kada se nalazimo pred ozbiljnom pobunom zaposlenih i najvećembroju kulturnih i umetničkih ustanova, do sada javnost nije obaveštena o njihovimplanovima.)Ciljamo na sledeće: kako smo uvereni da se danas bez odlaganja mora razgovarati - ito otvoreno i transparentno, pred najširom porotom svih koji su direktno zainteresovani za svapitanja o daljem kulturnom razvoju ovog društva, odn. o redefinisanju strategije, principa,sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumena za modelovanje ove oblasti, a prvi koraci suveć učinjeni, recimo sa projektom G 17 + "Implementacija novih modela gradskih kulturnihpolitika", sa dokumentom "Program za Beograd" Demokratske stranke, sa savetovanjem"Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji" u organizaciji Centra za savremenuumetnost i uz sve brojnije novinske napise sa ovim temama, nemoguće je nastaviti sa starompraksom neodgovornog odnosa prema javnosti i bez onih učesnika kojih se ovo direktno tiče.Mislimo bez odgovornosti i posledica za loše rezulate rada!Kada ministarstva i sekretarijati postanu isključivo državni instrumenti za servisiranjekulturnih i umetničkih potreba društva a ne mesta na kojima se donose vitalne odluke zafunkcionisanje tog sistema, tek tada se može očekivati da se neće na stari način voditi novapolitika vlasti.Sada je upravo trenutak da se iz dosadašnje militarističke pređe u civilnu fazuizgradnje društva koja zahteva sasvim drugačija pravila ponašanja, obaveze i odgovornost. Ato se može dogoditi samo sa onima koji nisu inficirani starim idejama bez obzira u kojim sestrankama nalazili, tj. kakve su im dosadašnje zasluge.IVI u mirnijim vremenima od velikih političkih prevrata koji je u toku u SRJ, o kulturi iumetničkom stvaralaštvu premalo se poklanjalo pažnje. O finansijskim uslovima i da negovorimo - uvek se štedelo tamo gde je ionako bilo najmanje ulaganja, pa je ispadalo da je usvim društvenim reformama kojih je u Titovoj epohi bilo podosta, kultura stalno zapadala usve veće finansijske, konceptualne, pa i institucionalne teškoće. (Slikovito govoreći,materijalna korist koja bi na taj način bivala učinjena, istovetna je, recimo, onoj koju vozači