slika politike - Jovan Despotović

492Usled nedostatka (i) kulture politike mnogo toga nam se vraća kao bumerang. Recimo,nekadašnje srpsko rukovodstvo nije htelo ni da čuje za asimetričnu federaciju, a sadašnje će,uz mnogo sreće (zbog ozbiljnog deficita političke i diplomatske umešnosti) vremenom, posleodvajanja Kosova, dobiti asimetričnu republiku. Nju će, najverovatnije, činiti različit ustavnipoložaji jedne autonomne pokrajine – Vojvodina, dve posebne oblasti: Južna Srbija(Preševska dolina) i Raška (Sandžak), zatim Beograd kao posebna teritorijalna jedinica i sveostalo kada se ovo izuzme. (Neke aktuelne inicijative ukazuju da je moguće i dalje oblasnocepanje nekih delova Srbije, poput pokrajine Vojvodine na Srem, Banat i Bačku.)Ovo novo Ministartsvo opšte kulture (ili više njih) moglo bi da ima i uloguedukovanja tj. savetovanja onih ličnosti koje donose ključne odluke u svim oblastima – odpolitike i diplomatije do ekonomije i pravnog uređenja, one odluke od kojih zavisiegzistencija stanovništva, tj, njihovih birača. Ono bi moralo da predvidi i odgovori nanajrazličitije izazove koji će se naći pred celim društvom. Na primer, ti novi političkisavetnici, recimo, kosovskih Albanaca trebali bi da daju u novi smisao poslovice ’boljevrabac u ruci nego golub na grani’. Jer, za 15, možda 10 godina, a možda ćak i ranije, sapromenjenom politikom i uz činjenicu da je polovina njihove populacija mlađa od 25 godina,bez nepotrebnih tenzija, sukoba, rizičnih oružanih konflikata, terorizma, kosovski Albanacipraktično će zavladati Srbijom, a to znači svim njenim političkim institucijama – odpredsednika Republike, sa parlamentarnom većinom i vladom, sve do najvažnijihministarstava, javnih i državnih preduzeća. Za to vreme, oni će se upravo stečenom kulturompolitike postupno raseliti po celoj teritoriji Srbije – od ove južne pokrajine do Subotice,Loznice i Negotina i time na najprirodniji način zauzeti ogroman teritorijalni deo, posebno usada nenaseljinim ili malo naseljenim oblastima (poput severnog Banata ili istočne Srbije), atime i promeniti biračko telo nad kojim će postepeno, mirnim, za Evropu prihvatljivim putem,ostvariti potpunu dominaciju – bez i jednog nepotrebnog nasilnog akta. Te umesto da iznude,uz igromne napore i rizičnu politiku koju će dobar deo sveta osuđivati, verovatno isankcionisati, malu nezavisnu teritoriju za kojom sada žude sa ogromnim brojem stanovnikakoje treba zaposliti i prehraniti, dobili bi bez napora i bez ikakvog protivljenja svetaRepubliku Srbiju u svojim sadašnjim granicama. Dakle, osnovano je ubeđenje da će shvatiti,primenom upravo kulture politike, kako je za njih, u ovom slučaju, ipak ’bolji golub na graninego vrabac u ruci’. Vredelo bi makar da razmisle, a bogme i da spreme, za desetak godina,