slika politike - Jovan Despotović

79umetničku delatnost prema našem podneblju i prema našim prilikama, ne obazirući se naumetničko stvaranje u inostranstvu. Za svoju umetnost grupa traži čisti teren jugoslovenski ibalkanski."Isti list u broju od 26. novembra 1936. pod naslovom "Trideset beogradskih umetnikaobjašnjavaju razlog bojkota 'Cvijete Zuzorić'" piše: "Od tridesetorice beogradskih umetnikaumoljeni smo da objavimo sledeće: Ekonomski položaj umetnika biva iz godine u godinu svegori. Sve teže stanje, sve oštrija materijalna beda umetnika, i sve očiglednije prepuštanjeumetnika sabi samima, onemogućuju iskrene napore umetnika na polju kulturnog rada.Pogrešnim tumačenjem umetnikovog rada kod nas, stvorilo se netačno uverenje da je umetnikbiće van društvenih ekonomskih odnosa. Međutim, neosporno je da je rad umetnika uslovljenekonomskim odnosima društva. Čak i oni koji su tvrdili i uveravali da se iz bede 'rađa genije',ako se malo nadnesu nad stvarnost, i ako nisu profesionalni iluzionisti, morali bi videti jasnoda umetnik ima sve ljudske bitnosti - da jede, da radi, da živi." U ime ove grupe umetnikasaopštenje su potpisali Đorđe Andrejević Kun, Mihailo Tomić, Vera Čohadžić, MirkoKujačić, Stevan Bodnarov itd.ULUS: Ako smo u prvom primeru videli jedan slučaj čisto umetničkog razlogapreviranja unutar udruženja likovnjaka, u drugom se očigledno radilo o egzistencijalnimpitanjima, pre svega mladih umetnika, koji su se oštro pobunili zbog nesprovođenjaprogramskih zadataka njihove asocijacije. Rasprave unutar ove dve magistralne temestaleškog udruženja ponoviće se u nekoliko ciklusa i nakon 3. novembra 1944. godine kada jeosnovano postojeće Udruženje likovnih umetnika Srbije.Osnovni ton u početku, tokom perioda socijalističkog realizma (do 1950. godine)davaće tzv. idejna pitanja umetnosti. Insistiranje na jasnom 'umetničkom žanru sa političkomtezom' iz pera vodećeg estetičkog biča revolucije - Ota Bihalji Merina, ovako izgleda:"Najveći deo umetnika još se neusuđuje da pristupi centralnom problemu naše epohe:predstavljanju čoveka u zajednici, našeg čoveka u borbi, u napornom radu, u radu punomradosti, u svakidašnjici i svečanim prilikama. Neki se povlače u igre pune estetizma i artizma,izgovaraju se umetničkim principima a u stvari izbegavaju mučni i pošteni napor koji bi,otkrio njihove istinske stvaralačke mogućnosti" ("Borba" 25. novembar 1946).Taj najpre klasni, zatim napredni i društveno afirmativni, najzad samoupravni principocenjivanja estetičkih vrednosti umetničkih dela, od koga će zavisiti i ukupni socijalni te kaokrajnja posledica - čak i egzistencijalni status stvaralaca, zadržaće se praktično do danas. Prvo