slika politike - Jovan Despotović

147njegove montaže u vidu elektronskih fotografija i kompjuterskih slika dograđene su određenimdekontekstualizovanim parolama - kratkim, direktnim iskazima. Atanacković zapravo miksujeslikovne i verbalne idiome koji se masovno i silovito emituju u našem današnjem okruženju.Ovaj njegov rad ima i naslov "Screen savers 3" čime se ukazuje na tehnološko poreklo i najedan kontinuirani kreativni koncept koji se pretvara u mali radni ciklus. Autor je jednomprilikom istakao: "Moj screen saver potpuno je antikomercijalan i antipropagandan", mada jenajočiglednije da u postupku upravo koristi striktni komercijalni i propagandni diskurs.Specijalnom, "neautorizovanom" preradom prizora i reči Atanacković nas direktno uvodi upodručje primene umetničke, masmedijske, kulturološke i socijalne manipulacije koja jedoživljava kao najkarakterističnija za ovdašnju političku i propagandnu javnu sferu. Gotovo daovi radovi imaju, zanemarujući njihovu tehnološku strukturu, istu komunikacionu svrhu i efekatkao grafiti-art u striktno urbanom području koji se takođe direktno obraćaju masovnoj publici.A tu su dominatne nekolike teme kojima se on bavi, poput: efekti politike, posledicemasmedijske (aktivne i pasivne) manipulaciji i posebno omiljena kod mladih umetnika strategija"ideologije zavođenja". Uz scene nasilja, represije, diskriminacije temeljnog ljudskog prava naizražavanje, Atanacković upisuje preuzete slogane koji liče na propagandu (političku iekonomsku) i tako uređeni oni se putem postavljenih panoa i plakata izlepljenih na javnimmestima, Interneta ili galerijskih radova emituju kao čista autorska poruka upakovana uhipermodernu ambalažu advertajzinga.Ovde se nastoji da se što žešće podstakne emocionalna (i intelektualna) reakcijaposmatrača čiji su odbrambeni mehanizmi naročito u totalitarnim društvima znatno oslabljenidelovanjem snažnog propagandnog pritiska. U tom, svesno projektovanom i realizovanompolitičkom i ideološkom okruženju primalac poruke gubi moć rasuđivanja i tada nastupaočekivani trenutak političke (ili komercijalne) manipulacije kada je moguće sa njime činitiaposlutnu svaku potrebu prisilu - bez uslova za ikakav otpor. Zbog ovoga rad "Savršenabudućnost" Dejana Atanackovića primljen je kao direktna posledica indentifikacije njegovihsadržaja u današnjem vremenu a ona je pak samo pretočena reklamna poruka za koju je kaoparadigmatični uzor uzeta nacistička propaganda koja je na ovom polju dala najopipljivijerezultate u periodu pred Drugi svetski rat. Ova izložba-projekat dobila je time vid svojevrsnekulturne dekontaminacije (u savršenoj saglasnosti sa institucijom u kojoj je priređena).U toku je epohalno traženje novih puteva obraćanja novom konzumentu umetnosti odkoga se očekuje odgovornost i kritičnost prema emitovanim-primljenim porukama koje ga