slika politike - Jovan Despotović

340Dragana Dangubića, Zorana Naskovskog, Miroslava Pavlovića, Talenta, do najmlađih:Dejana Grbe, Ognjena Radoševića, Mirjane Petrović, Ivane Popović, Ivane Kličković, SašaStojanović, Škarta, te Brede Kralj i Jurija Krpana (Ljubljana), Fabrice Domerclja, VukaVidora i Fabrice Langlada, (Pariz) i još mnogih na grupnim izložbama sa kojima se bi se tekmali broj vodećih kulturnih ustanova u današnjoj Jugoslaviji mogao istaći. A ako se ima uvidu pomenuti široki dijapazon rada CZKd-a, tek tada se dobija pravi utisak o mestu i značajulikovnog programa koji je realizovan.S druge strane, u poslednje vreme zabeleženo je i preuzimanje atributadekontaminacija od strane jedne po broju članova, simpatizera i glasača minorne partije aliodlučujuće po političkom uticaju koja njime zapravo nastoji da disciplinuje nerežimskemedije na nekavoj lažnopatriotskoj osnovi, previđajući dakako sa razumljivim razlogom ismisao denacifikacije društva kroz ideologiju kojoj je ona takođe značajno doprinela. Zbogtoga bi izložba Pronađi se mogla upravo nekim njihovim idelozima (mada je jedan od njenihčelnika bio svojevremeno prisutan na razgovoru o pozorištu) da pomogne da se (pro)nađu naonoj strani koja je zabrinuta, većinom smrknuta i užasnuta nad prizorima koji su nam uznjihovi zdušnu pomoć napunili istoriju i memoriju, i što je najgore, najmlađim generacijamadefinitivno kontaminirali i nacifikovali detinjstvo.Od 1. avgusta o.g. gost u Centru za kulturnu dekontaminaciju bila je grupa ukrajinskihpostavangardista: Aleksandra Rojtburda, Gleba Katčuka, Vladinira Kožuhara, AleksandraŠevčuka i Vasilija Rjabčenka koji su izložbom Delimično pomračenje u Jugoslaviju doneliprve relevantne informacije o aktuelnim zbivanjima na tamošnjoj likovnoj sceni. Posledogađaja stoleća - perestrojske i velikog pada (Berlinskog zida - simbola podeljene Evrope nazapadnoliberalnu u istočnokomunističku koji se u zemljama što neminovnost društvene iekonomske tranzicije i uključenja u civilizovani svet doživljavaju kao direktnu političkupropast Starog kontinenta), pored svih opštih promena koje polagano i postupno ali zasigurnozahvataju sve zemlje nekada iza gvozdene zavese odražavaju se i u polju kulture i umetničnogstvaralaštva. Jedan od tih stvaralačkih povetaraca koji duvaju sa Istoka, ovoga puta iz bivšeSovjetske republike Ukrajine, upravo iz jednog od njenih najvećih i najznačajnijih kulturnihcentara - Odese, dopreo je posle Hrvatske, Francuske, Rusije, Švedske, Litvanije i doJugoslavije potvrđujući pravilo da se sa ideološkim otvaranjem država stvaraju neophodniuslovi i za estetička otvaranja umetnosti. Ukrajinska neoavangarda krajem veka u radovimaovih Odesita pokazuje onu vrstu slobode koja je nedostajala evropskoj multikulturalnosti pre