slika politike - Jovan Despotović

354direktora Narodnog pozorišta, Narodni muzej ne bi postao vašarište i leglo lažne umetnosti ikiča, ne bi najznačajnije kulturne manifestacije propale ili nestale iz javnog života itd.Nesporazumi na relaciji sa civilizovanim delom sveta nastaju iz činjenice da teorijaovog korpusa razlikuje individualna (zapadno-liberalna) i kolektivna (istočno-socijalistička)kulturna prava 6 . Nakon 1989. godine (pada berlinskog zida) ova prava se u zakonodavstvuizjednačavaju u svim zemljama oslobođenim od komunizma i realnog socijalizma. Umalobrojnim preostalim totalitarnim režimama, a od evropskih zemalja to je slučaj još samo uJugoslaviji, ona su i dalje podeljena što takođe ukazuje na ideološku prirodu njihovogpravnog tumačenja i statusa koju je najviše na vulgaran načini diktirao neokomunističkiprogram JUL-a. Pohod koji je odatle započet protiv medija i univerziteta odrazio se i napravosuđe, zdravstvo, obrazovanje i kulturu koji su dovedeni na rub propasti, uostalom kao inaš ukupni politički, ekonomski i socijalni život. Zaista, bilo je prirodno pitanje, zašto bi se taopšta propast zaustavila pred vratima kulturnih i umetničnih institucija?Time se zaobilazi i obaveza države koja mora poštovati kulturna prava svakogpojedinaca, na primer: njegovo pravo na slobodan izbor određene kulturne orijentacije koje jeizvedeno iz prava na učešće u kulturnom životu, ili njegovo pravo da se upozna s rezultatimanaučnog napretka koje je izvedeno iz prava da se uživa u prednostima naučnog napretka.Država takođe mora poštovati individualna prava umetnika na slobodno stvaralaštvo koja senikakvim posebnim pravnim aktima ne mogu ograničavati dok u pravosudnoj praksi imamosasvim suprotne slučajeve. To se, dakako, ponajpre odnosi na kritički orijentisane, tzv.angažovane umetnike kojima se jasno ograničava potpuna sloboda kreativnog izraza koja sedanas najčešće definiše kao narušavanje ugledna predsednika SRJ, ili sprečavanje službenoglica u vršenju dužnosti, ili organizovanje terorističke aktivnosti.Kako su postojali sve jasniji nagoveštaji o pojačanoj represiji jugoslovenskog isrpskog režima prema umetničkim stvaraocima i kulturnim poslenicima do 24. septembra o.g.lako je bilo pretpostaviti da bi došlo do prave eskalacije nasilja (državnog terorizma?) i u ovojoblasti. Otuda je neophodna izrada novih zakona na bazi navedenih dokumenata koje ćenačiniti demokratske političke stranke, zapravo nova vlast ili specijalizovane nevladineorganizacije koje će istovremeno stalno pratiti i praktičnu primenu pozitivne zakonskeregulative uz javne kritike, proteste i apelacije kad god se uoče nepravilnosti i zloupotrebe.Isto se odnosi i na praćenje i pomaganje rada malobrojnih preostalih institucija i manifestacija6 Videti nap. 1, str. 106 i dalje.