slika politike - Jovan Despotović

491edukativnog fenomena maksimalno iskoristi, ovo pitanje je politizovano, dakako u odsustvukulture politike, na naopak način i sa tvrdnjom da je ćirilica tobože ugroženo pismo. A da nepominjemo sličnosti hrvatskog i srpsko jezika koje se namerno previđaju. U Hrvatskoj se,smatraju neki lingvisti, govori bolji srpsko-hrvatski nego u Srbiji (na primer nazivi mesecakoji su zadržali svoje slovensko poreklo ili čitav niz nama ’mrskih’ reči poput: kruh, kat, žlicai vilica... koje su, sve od reda, jedino u Hrvatskoj ’preživele’ Vukovu jezičku reformu i takoostale sačuvane kao izvorna jezička baština.).Ili, pogledajmo kako izgleda polaganje venaca povodom državnih praznika i u nekimdrugim prilikama kada se ono za naše političare i zvaničnike izvrglo u besmisleno nameštanjetraka na već postavljene vence. Nedavno, na Dan mira povodom godišnjice završetka Isvetskog rata britanska kraljica je sama do spomenika donela venac i svojeručno ga položiladok je srpski mininistar, i to baš kulture, uobičajeno popravljao trake na vencu koji suordonansi položili. A, makar u ovom slučaju se možda i ne treba čuditi, jer je on bar bioiskren u prvoj izjavi kada je došao na taj položaj rekavši: ja neću da budem glumac koji će bitiministar, već ću biti ministar koji će ostati glumac (ili tako nekako). I zaista, kada držipolitičke govore, on stvarno ostavlja utisak glumca koji govori (čita) tuđe tekstove – samanje-više razumevanja. I na ovom mestu pitanje: ko kultiviše kulturne dobija puni smisao.U najdelikatnijoj oblasti – kulturi politike državnog vrha, stanje je najzapuštenije.Tako vidimo da je država Srbija svojim liderima dopala kao ’neželjeno dete’ (posleosamostaljivanja Crne Gore) koje je dočekano sa opštim mukom, gotovo žalošću, a tako seoni danas i ponašaju prema njoj. Da li oni uopšte razumeju smisao svojih pozicija s obziromna takav neprimeren, dosad nezabeležen državnički stav. Pomislite samo, biti među liderimadržave koju nikako nisu želeli, a dabogme, po svemu sudeći, ni zaslužili! Pri tome, ta država –Srbija, nastala je već treći put, nakon što su prvu stvorili Nemanjići, drugu Karađorđe i Miloš.Otuda nije čudno što je takva državnička posada (sa Kormilarom) sprovodila onakvu politikuprema Crnoj Gori, koja sada u istom sastavu i na isti način, uz pomoć svojih kulturnopolitičkinepismenim savetnika, vodi politiku prema Kosovu, a, to je najnovije, započinje daprimenjuje isti model nemogućeg ponašanja prema evropskim standardima i prema RepubliciSrpskoj, tj. prema Bosni i Hercegovini. Ostaje zastrašujuće pitanje: šta je sledeće što oni natragičan način neće razumeti u međunarodnim odnosima i iz razloga fatalnog nedostatkakulture politke?