slika politike - Jovan Despotović

328a. Ili, šta sada učiniti sa nakaznom nadogradnjom ravnog krova sa dve posebne kuće na dnuJug Bogdanove ulice koja takođe spada u najgore i najrečitije primere ruralizacije Beograda.Nasrtaj antimoderne, neznalačke, ali od strane nadležnih (opštinskih, gradskih i republičkih)organa odobrene, "arhitekture" koja je nikla u najnužem centru grada - na brojnim lokacijamau Knez Mihailovoj i bočnim ulicama, više nije lako zaustaviti. A to bi mogao biti deoefektnog (i efikasnog) sadržaja programskih dokumenata stranaka koje pretenduju da što prepreuzmu brigu o ovoj potpuno zapuštenoj državi (ali koje nažalost nisam imao prilike davidim i ako baš ne spadam, za ovu oblast, u neupućene). Današnja srpska arhitektura imaizgled "igračaka" nalik dečijim konstrukcijama načinjenih od Ledo-kockica. Kako zasad izmnogih razloga nisam izgubio poverenje u naobrazbu koja se stiče na ovdašnjemArhitektonskom fakultetu, ostaje mi jedino da posumnjam u dobre namere, upućenost i znanjeinvestitora koji definitivno određuju šta će se, gde i kako graditi, odn. kako će taj njih"proizvod" izgledati, a ti savremeni "ktitori" očigledno sve mere samo jednim "estetskim"argumentom koji poseduju - novcem.Pa čak ni rezidencijalni delovi grada poput Dedinja ili Vračara nisu ostali pošteđeniovog pseudourbanističkog nasilja. To je poseban problem: jer uništavanje urbanizma tih, usvakoj civilizovanoj državi najzaštićenijih delova grada, izgradnjom krajnje neukusnih"faraonskih" zgradetina novobogataša potpuno po uzoru na gradnju u Kaluđerici (koja sedosad uzimala kao najgori primer unuštavanja grada) postalo je pojam antiurbanizma iantikulture življenja i stanovanja što je dakako u potpunom skladu sa opštim uslovima ukojima danas jedva opstajemo. No, neizbežno je pitanje šta glomazni kadrovski stručni,činovnički i tehnički aparat bezbrojnih zavoda za zaštitu spomenika kulture (republičkih,regionalnih, gradskih) rade? Argumenti da se obnavljaju neke crkve u Vojvodini, svakakonisu opravdanje da se ne spašavaju objekti isto tako vredni o kojima oni po zakonu takođemoraju da vode stalnu brigu a zašta nisu potrebna nikakava finansijska sredstva već isključivopoštovanje propisa.Naročito se u poslednjih nekoliko godina iznosi i potreba da se dvorovi (Stari i Beli)pretvore u javna dobra sa svim svojim likovno-umetničkim i primenjeno-umetničkiminventarom (dok eventualno ne budu vraćeni njihovim vlasnicima). Isto je pitanje i saPredsedništvom Srbije (kancelarijom Milana Milutinovića) koja je nekada bila "Muzej knezaPavla", a kako je govorio pok. prof. Lazar Trifunović, mi smo jedina zemlja koja je od muzejastvarala dvorove (posle 1945. godine kada je novouspostavljeni revolucionarni režim