slika politike - Jovan Despotović

476• periodično licenciranje rada svih zaposlenih u stručnim službama zaštite(arheologa, konzervatora, restauratora, arhitekata, muzealaca, kustosa, arhivista,bibliotekara...)• pooštravanje obaveze vlasnika ili korisnika objekata koji su pod zaštitom države• obeležavanje svakog kategorisanog kulturnog dobra, a svako kategorisanokulturno dobro kome preti neposredna (ratna) opasnost od uništenja mora bitiobeleženo i međunarodnom oznakom ’Plavi štit’• efikasniji inspekcijski postupak državnih i specijalizovanih organa ne samo uupravnom već i u stručnom nadzoru• proširivanje i pooštravanje krivični i prekršajnih odredbi i po vrsti dela i po visinikazniOd vremena donošenja 'Venecijanske povelje o arhitektonskoj baštini' 1964. godine, dousvajanja 'Konvencije o arhitektonskoj baštini' u Grenadi od strane evropskih država 1985.godine, prošlo je dosta vremena. Ovim dokumentima razdoblje zaštite spomenika kulture ukome su zaštićavana 'remek-dela' nacionalne i svetske kulturne baštine, od prilike do prilike,preraslo je u celovit integrativni pristup očuvanja nepokretne, pokretne i nematerijalnebaštine, a od vremena konferencije u Grenadi prevaziđen je i pristup baštini koji je do tada bioredukovan na 'zaštitu' u korist njene 'revitalizavije'. I taj korpus legislative, pored drugih,postao je obavezno štivo svim državama koje su pretendovale da uđu u Evropsku uniju. Jasnoje da su sazrele okolnosti da se zakonodavstvo u oblasti spomenika kulture i u Srbiji uskladine samo sa 'Konvencijom o arhitektonskoj baštini' iz Grenade, nego i sa 'Smernicamaočuvanja baštine' koje je, u sprovođenju Konvencije, postavio Savet Evrope 2000. godine.One su opšte prihvaćene u evropskim državama i sve zemlje u tranziciji koje su pristupaleSavetu Evrope donele su nove zakone koji regulišu ovu oblast na isti način.Osnovna načela u izradi teksta ovog Zakona bila bi sledeća:I Duh i slovo Konvencije iz Grenade i Smenice Saveta Evrope iz 2000. godine.II Prihvatanje Smernica Saveta Evrope da se u nazivu Zakona ne stavlja naglasakna 'zaštitu' i da je korisno da se taj Zakon naziva 'Zakonom o baštini', jer jetakav i karakter njegove sadržine.III Tekst mora da tretira sve vrste spomenika kulture (nepokretne, pokretne,nematerijalne) usklađene s razvojem sredine, kao činiocem koji njen razvojčini održivim. Na primer, arhitektonska baština, nastala kao integralni deo