slika politike - Jovan Despotović

402bile ranije izostavljene, ali su očigledno odigrale značajnu ulogu u pokušaju potpunograzumevanja ovog vremena u njene plastičke umetnosti.Denegriju je posve jasno da se mora pisati o 'napadnutoj' umetnosti, ali se takođe morapisati i o uzrocima ugrožavanja njenog opstanka. Da bi sledio taj put on se u nekimtekstovima oslanja na socijalnu i etičku ulogu umetnosti i umetnika, što dakako nije nikakvanovost, ali se ona, ipak, u domaćoj kritici prečesto previđa. Svestan je, takođe, da jeredefinisanje pojma (ali i ’pojmova’) kritike i kritičkog prosuđivanja u specifičnim uslovimazatvorenosti, izolovanosti i izopštenosti tokom devedesetih – umetnosti u ’zatvorenomdruštvu’ na tragu ideja Karla Popera, a potom i njegovog učenika i političkog sledbenika,milionera i filantropa Đorđa Sorosa (čija je fondacija ne samo kod nas odigrala značajnuulogu u očuvanju ove otvorene umetnosti), od bitnog značaja za tačno definisanje razlikeizmeđu umetnosti i 'umetnosti'.Otuda Denegri sada znatno proširuje pojam ’angažovanosti’ u devedesetim i to jenajveći značaj ove zbirke tekstova. Pitanje je samo dokle to proširenje može da izdržiargumentaciju i da li baš sve pojave, posebno autorski primeri umetničkog delovanja koji sepominju u njegovim osvrtima, mogu da budu podvedeni pod taj pojam? Jer, konsekventno timidejama, preti opasnost da se i neke tradicionalističke, konzervativne čak i antimodernističketendencije u umetnosti i kritici – poput onih Dragoša Kalajića, Milića od Mačve, ĐorđaKadijevića, Nikole Kusovca, Dejana Đorića, da spomenemo tek neke od najmilitantnijihprimera, naknadno podvedu pod pojam ’angažovanosti’, na primer, za ostvarenjepopulističkih, nacionalističkih, tradicionalističkih, dakle, konzervativnih ciljeva potpuno upokušaju opravdavanja ratnih zločina, dakle, unutar iste ideologije koju su zajednički ineoprezno zagovarali u korist režima opšte destrukcije tog vremena.Denegri s tim u vezi kaže: ’No, pojam umetničkog angažmana gledajući generalno i udomaćim uslovima devedesetih, svojstven je i onim izražajnim postupcima koji obavezno nemoraju da budu sasvim izravni i izričiti... Svaka je, dakle, živa, aktivna i kreativna umetnostsvesna položaja i prilika u kojima nastaje, po tome ona jeste ’indikator realnosti’. Otudasavremena umetnost u svim svojim pojavnim formama osim što je umetnost jeste i svojevrsnapolitika, a umetničko ponašanje u krajnjoj konsekvenci jeste i svojevrsno političkoponašanje.’Ali, da li je taj ’najpouzdaniji parametar opredeljivanja ... vera umetnika u umetnostkoju radi, vera kritike u umetnost koju prati i podržava’ koji on zagovara, dovoljan da bi se