slika politike - Jovan Despotović

126Raše Todosijevića, Čedomira Vasića, Milete Prodanovića te tri u ovom pogledu vrlo aktivnegrupe - Škart, Led-art i Magnet."Ubistvo 1"Sredinom 1997. godine Centar za savremenu umetnost Fonda za otvoreno društvo organizovaoje svoju redovnu Drugu godišnju izložbu komponovanu iz nekoliko segmenata i postavljenu unekoliko beogradskih izlagačkih prostora u kojima je četvoro autora ekspliciralo svoje kritičke iteorijske poglede proistekle ipak iz jedinstvenog izvora kako su sami definisali: smisla umetnostisigurnosti u uslovima politike opasnosti. Neki naslovi tih posebnih odeljaka unutar zajedničkekoncepcije glase: Ubistvo 1, 10 sekundi pre ubistva, Strah (što je otkrilo frapantnu koincidencijusa jednim realnim događajem - tek koji dan pred otvaranje izložbe izvršen je atentat na tadašnjegšefa srpske javne bezbednosti koja je namah nametnula i paradoksalna pitanja koja supostavljena ovom izložbom).Njena morbidna teorijska matrica može biti shvaćena i kao smisao umetnosti opasnosti upolitici sigurnosti koja je upravo inverzna našoj realnoj - totalno kriminalizovanoj situaciji kojaispravno glasi: oficijelna politika opasnosti, generalne javne i privatne nesigurnosti postavila jeosnovna pravila ponašanja u svim oblastima našeg društvenog života - pa tako i u njenomnajvitalnijem području koje zauzima kultura u kojoj se, da ovaj apsurd bude još veći, do nedavnoodvijala aktivnost poznata kao umetnost sigurnosti sa simptomima sasvim očiglednog autizma,izolovanosti ili izopštenosti od idejne zbilje ratnog i neposredno poratnog perioda.Oficijelni politički stratezi proteklog perioda jasno su naznačili da je neophodno da seobavi efikasna supstitucija postojeće stvranosti veštačkom, da se porazni kvalitet života zakloniiza afirmišućeg kvantiteta pseudo, ili u najboljem slučaju - mediokritetske umetnosti. I zaista, tajlažni sistem vrednosti vrlo dobro je funkcionisao u najvažnijim institucijama (muzeji, galerije,pozorišta) i masovno propagiran u režimskim medijima (štampa, TV, radio). I jedni i drugi subrinuli o tom delu duhovnog zdravlja društva na takav način da je u jednom trenutku zabeleženaapsolutna dominacija jednog tobože nacionalnog programa veoma bliskog najordinarnijem kičus jedne strane, a sa druge, pažnja javnosti bila je isključivo usmeravana prema lažnomstvaralaštvu dostupnom najširim populističkim slojevima. U istovremenom i razornom delovanjuova dva pseudoestetička sadržaja, praktično sa istim ciljem i zadatkom, obavljala se svojevrsnakretenizacija nacije jer više nije bilo jasno koje su stvarne vrednosti umetničkog stvaralaštva akoje su njihovi opasni surogati sa štetočinskim efektima i trajnim deformacijama.