slika politike - Jovan Despotović

317decenije na razne načine propagirajući Miloševićevu krvavu politiku, populističku kulturu ilažnu umetnost (jer Arnerićka, na primer i sama poseduje galeriju čiji je program oličenjekiča, upravo onakvog protiv koga se jedna opoziciona stranka, čiji je ona član Glavnogodbora?! mora boriti u ostalom kao i protiv opšteg političkog šunda vladajućeg režima). Tosvakako moraju biti ličnost čiji je profesionalni i moralni angažman bio bez ikakvogideoloških predznaka osim demokratskog tokom proteklog perioda i koji je bio izuzetnoinspirativan za sve one koji ozbiljno misle da se u ovoj zemlji sve mora korenito promeniti ipostaviti na noge, a čije je javno delovanje istovremeno bilo uzorno mnogim ovdašnjimumetnicima i kulturnim delatnicima.Znači da se nikako ne sme dogoditi da u najskorijem periodu toliko očekivanihpromena one mimoiđu kulturu, za svako emancipovano i civilno društvo, vrlo vitalnu i vrloznačajnu oblast, jer će ona odmah najuverljivije i najvidljivije dati toliko potrebni signal onamerama i istinski dokaz o početnom procesu izmene opšteg stanja nacije kome se zdušno izasad deklarativno teži.Republika, br. 227, 16-31. decembar 1999.Pogled u 2000.Kakva će za kulturu i umetničko stvaralaštvo biti 2000. godina, poslednja u ovom veku imilenijimu (mada ona spisateljica dnevničkih pabiraka i ruski akademik uporno govori kakonjome započinje Treći milenijum, a njeni politički poltroni to elementarne neznanjenedostojno jednog profesora univerziteta makar to bio i beogradski, poput papagajaponavljaju i time dokazuju da im je osnovna i smišljena zadaća zapravo temeljno"zaglupljivanje" sopstvenog naroda) gledajući osnove trendove koje smo u prethodnom brojuregistrovali kao krajnje retrogradne i opasne za duhovno zdravlje nacije zaključujući nažalostkako ništa dobro nije na vidiku. Sem nezaustavljivog priliva mladih umetnika koji prirodnotraže (i nalaze) prostor za svoj rad i afirmaciju, sve ostalo: zvanični institucionalni sistem kojitreba da ih prati i podrži, otkupi, tržište umetninama, medijska propaganda i kritika, i dr. sveto stoji zakočeno čekajući neka bolja vremena koja definitivno sama od sebe neće niti mogu