slika politike - Jovan Despotović

444’Postojeća lista registrovanih spomenika na Kosovu, rađena od 1954. do 1999. nijesačinjena u skladu sa međunarodno usvojenom metodologijom i objektivnim standardima.Ovaj projekat je popis zidanih objekata kosovskog kulturnog blaga u skladu sa međunarodnimstandardima i metodologijom. Tako popisani objekti moći će da se ocene radi izrade noveliste registrovanih spomenika.’Iz ovakve, krajnje opasne formulacije po srpsku kulturu baštinu, bilo je moguće izvućisledeći zaključak: naša važeća klasifikacija za spomenike od Posebnog značaja, od Izuzetnogznačaja i od Velikog značaja nije bila usklađena da međunarodnom klasifikacijom zaspomenike Prve kategorije (od nacionalnog ili državnog značaja), Druge kategorije (odregionalnog značaja) i Treće kategorije (od lokalnog značaja). Sasvim je, stoga, bilo mogućeda dođe do manje ili veće razlike u oceni značaja nekog spomenika kulturne baštine, a time iopasnosti da on ne bude prioritetno zaštićen, ili obnovljen ukoliko je srušen.U Ministarstvu kulture Republike Srbije stalo se na stanovištu da je najracionalnije da senaša klasifikacija odmah prilagodi međunarodno usvojenoj, te da se na taj način sprečemogući nesporazumi, tim pre, što je tada bio u pripremi novi ’Zakon o kulturnim dobrima’koji je već podrazumevao implementaciju međunarodnih standarda i u oblasti kategorizacijespomenika kulture prema njihovom značaju i vrednosti.Ovo tim pre što je predstojao i sastanak sa zvaničnicima UNMIK-a zbog ovih problema,na čijem je početku razgovora bio prisutan i Mihael Štajner, specijalni izaslanik Generalnogsekretara Ujedinjenih nacija. Tad su razmatrana sledeća pitanja sa rokovima za rešavanje:1. Odmah razrešiti problem sa izradom nove liste spomenika kulture na Kosovu iMetohiji, zatim problem sa novom kategorizacijom spomenika i problem sa izradomnovog zakona o zaštiti kulturnih dobara koji će se primenjivati na Kosovu. U tomvremenu naglašena je i neophodnost uspostavljanja odnosa dve ustanove: Muzeja uPrištini (koji je trenutno bio preseljen u Beograd sa skoro 3000 umetničkih predmeta) iMuzeju Kosova u Prištini, ali i statusa drugih institucija kulture: biblioteka, arhiva, anaročito pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je nastavio rad uPrištini. U tom periodu bilo je dogovoreno i odpočinjanje radova na jednom brojuspomenika kulture (prioritetno Pećka Patrijaršija i Manastir Banjska) u saradnji sadrugim vladinim i nevladinim organizacijama iz zemlje i inostranstva.2. U srednjoročnom periodu trebalo je izraditi listu pioriteta za zaštitu pokretnih inepokretnih kulturnih dobara te načiniti programe njihove zaštite, zatim formirati nove