slika politike - Jovan Despotović

239u samom gradskom jezgru - napotezu Kalemegdan-Slavija; duž "grede" podignuto je uposlednje vreme toliko mnogostruko problematičnih, neprirodno velikih arhitektonskih zdanjada je izgled glavne trgovačke ulice znatno narušen. Dorćol je takođe velikim delom unakažen,dorćolska padina preživljava teške udarce, na Slaviji već duže vreme zjape 3-4 kratera kao daje sada 45. a ne 95. godina. Na red je došla i Terazijska padina, dakle mesto koje do sada nijeusudio da napadne do ovih vandala - parku koji je omogućavao direktnu vizuru premazapadnom delu grada, podižu se zgrade monstrumi koje izgleda niko nije odobrio, ali je zatosigurno neko uzeo novac. (Kada je šezdesetih godina na početku Užičke ulice podignuta novaKardeljeva vila, takođe u samom Topčiderskom parku, tadašnja kulturna javnost Beogradaviše se uzrujala nego zbog ovih najnovij primera).Serija izložbi Srba-patriota koja se već nekoliko godina priređuje u Narodnom muzejuu Beogradu, upravo u toku izložba Miće Trnavca, biće prekinuta na osnovu tačke procene,koja je doduše važila i na njenom početku, da toj vrsti umetnika, uz sva uvažavanja, nijemesto u našoj glavnoj muzejskoj instituciji. Već se pribojavamo da se slično, neadekvatnomesto uskoro pronaći jer neverujemo da su se oni koji su smislili taj koncept u međuvremenupredomislili. Slutimo da će izbor pasti na Muzej savremene umetnosti.Udruženja likovnih umetnika (ULUS, ULUPUDS) započeli su a bogme i priveli kraju,poslove oko preuzimanja Oktobarskog salona. Pored niza jesenjih, prolećnih, majskih i drugihudruženjskih izložbi, koje više nikog živog nezanimaju, ostalo je da se promeni koncepcijajoš samo Oktobarskog salona koji upravo u ovih nekoliko poslednjih godina pokazuje svojenajbolje osobine i optimalne mogućnosti u domenu velikih revijalnih izložbi. I mesto da sebave sve ugroženijim profesionalnim i egzistencijalnim statusom svojih članova (koji jeozbiljno narušen po svim pitanjima - od radnog prostora i ateljea, do socijalnog osiguranja,radnog staža, poreza i vrednovanja), ova udruženja se bave onim što im svakako nije posao -izlagačkom politikom glavnih umetničkih manifestacija i vodećih umetničkih institucija.Zanimljivo je i to da su najagilniji zagovornici ovakvih shvatanja upravo oni umetnici koji sei ne bave umetnošću, poznati i večiti rukovodioci, kulturtregeri koji vlastiti nedostatakkreativne volje kompemzuju izraženom voljom vladanja u oblastima za koje niti sukvalifikovani niti ovlašćeni. Ovakav slučaj društvenog aktivizma imali smo samo jednom,neposredno posle Drugog svetskog rata kada su ovima slični stvaraoci sa pištoljima dolazilina izložbe pred otvaranje i tada, na licu mesta obavljali cenzuru šta se sme izlagati, a šta ne.