slika politike - Jovan Despotović

105Muzejsko-galerijski sistemu sadašnjim okolnostimaSveopšte urušavanje i kulturnog područja sadašnje Jugoslavije koje nije potrebno posebnodokazivati jer je ono belodano već na prvi pogled, dakako je sticaj mnogih spoljšnjih iunutrašnjih okolnosti te stoga kao njen integralni deo muzejsko-galerijski sistem nažalost, aliprirodno i logično, pokazuje isto tako negativne karakteristike.Ako je postojalo opravdanje da za vreme NATO bombardovanja naše muzejskeinstitucije od najvećeg nacionalnog značaja budu zatvorene za publiku (pre svega njihovestalne postavke), one su se u tim ratnim uslovima ipak na nedozvoljeno različite načineponašale. Na primer, Narodni muzej je svoju stalnu postavku odmah uklonio dok Muzejsavremene umetnosti to čini tek kada usled bombardovanja palate Poslovnog centra "Ušće"stradju njegovi stakleni zidovi, što je još jedan dokaz o neznalačkom i neodgovornomponašanju uprave tog muzeja, sada već nije jasno zašto se stalne postavke još ne otvaraju zajavnost. Ako je poodavno prestala ratna opasnost (kako je to rečeno sa zvaničnog mesta bezobzira na tačnost te odluke) i ako je isto tako poodavno počela obnova i izgradnja, valjda se iove kuće od izuzetnog značaja za ovu naciju i državu trebaju adekvatno ponašati u"promenjenim" uslovima.Već smo komentarisali da su i u ratnom periodu nastavili da rade pozorišta, bioskopi,koncertne dvorane, alternativne kulturne institucije i gotovo celokupna galerijska mrežasadašnje Jugoslavije. Čak su bili uočene i neke nove pojave (poput Otvorenog ULUS-ovogratnog ateljea) koje su sa različitim uspehom odgovorile na krajnje dramatične izazovevremena. Kako pak danas izgleda galerijski sistem, poglavito u Beogradu, ali i u još nekimmestima koje smo imali prilike da u skorije vreme vidimo?U unutrašnjosti, na primer u Nišu, Čačku, Pančevu, Novom Sadu, Subotici, Vršci itd,polako se regeneriše izložbeni program koji poprima zanimljive obrise pre svega usled prilivanovih generacija umetnika, uz istovremeni nastup i stvaralaca srednjih i starijih generacijakoji su zabeležili određena stilska i jezika pomeranja u vlastitom kreativnom rukopisu. Uzavisnosti od toga ko drži vlast u tim sredinama, lako se uočavaju i njene bitne krakteristikekoje se kreću od serioznog i značajnog stvaralaštva pa sve do najgoreg kiča i šunda kojim sesasvim otvoreno teži iz čistih komercijalnih pobuda koje supstituišu ozbiljnu umetnost.