slika politike - Jovan Despotović

222potvrdi jedna suluda komunistička nepravda, kako objasniti organizovanje, i to u istoj vodećojkući srpske kulture, izložbe - provokacije novog srpskog fašizma? Ili je to ipak saglasno jednos drugim ako se ima u vidu nedavni javni poziv glavnog ideologa srpskog fašizma glavnoideologu najveće komunističke organizacije kod Srba, iz koga ispada da je jaz između(srpskih) komunista i fašista manji nego između ove dve grupacije i evropske demokratije iliberalizma. Biće zanimljivo da vidimo kakav će odgovor uslediti na ovu nenadanu simpatiju.Ako ga uopšte bude, moguće je i to da se nama istorija ponavlja u sve manjim vremenskimintervalima.Kada je 1932. godine u bastionu srpske građanske umetnosti - Paviljonu "CvijetaZuzorić" na Kalemogdanu Mirko Kujačić na zid zakucao jednu radničku cokulu i "uramio" jepravim slikarskim okvirom, čime je taj rad proglasio svojom slikom, označen je nagli direktniuvod u onu vrstu slikarstva kod Srba koje će se nazvati socijalno angažovanim ili političkim.Sledeći ovu ideju klasno angažovane umetnosti, posle 1945. godine nastao je čitav pokret -socijalistički realuizam - koji je u našim uslovima više važio kao politički nego kao slikarskipravac. Poslednjih tridesetak godina umetnici su se povremeno vraćali političkom angažmanuu stvaralaštvu koje je režim smatrao ideološki problematičnim: od apstraktne umetnosti ienformela do "Slikarstva surovosti" i "Slikarstva prizora" Miće Popovića. Početkomosamdesetih godina u krajnje zaoštrenim političkim uslovima na Kosmetu se začela progra,ski(nacionalno) orijentisana srpska umetnost u radovima nekolicine stvaralaca, ali osim Muzejasavremene umetnosti u to vreme nijedna institucija nije poklanjala pažnju ovoj pojavi. Čak sui vodeća pera "srpske kulturne renesanse" devedesetih tada potpuno ignorisala ovu pojavusavremene umetnosti sa otvorenim nacionalnim obeležijima.Jedna grupa novosrpskih stvaralaca različitih medijskih aktivnosti (literarnih, muzičkih,likovnih) pod nazivom POLITART pokušala je da u centralno mesto umetnosti vrati čistipolitički projekat. Izložba koju je organizovao MSU, dakle ona ista institucija koja je pregodinu i po dana optužena za politikanstvo (jer je u svoj Savet pozvala dvoje uglednihopozicionih političara), u svojoj zabačenoj Galeriji-legatu Milice Zorić i RodoljubaČolakovića ukazala je na neke veoma zanimljive implikacije. Dakle, u privatnim prostorimaovog nekadašnjeg jugoslovenskog revolucionara odigrava se deo aktuelne drame srpskekulture koja se samodeklariše kao neofašistička - tačnije ljotićevska. I sam sastav umetnika naovoj izložbi takođe je zanimljiv: tu je jedan profesor Beogradskog univerziteta koji je odkomunističkog miljenika postao ratoborni nacista, jedna litererna zvezda u usponu, izbeglica