slika politike - Jovan Despotović

3991. Moguće je na dva načina formulisati kulturnu politiku. Lakši, uobičajeni način je da sekulturna politika, poput dekreta, zada kao cilj koji u nekom periodu treba (ili mora) dabude ostvaren. Ovaj način niti je primeren demokratskim društvima, niti danas možeda da pozitivne rezultate. Drugi je, a tog načina se pridržava Demokratska stranka, dase iz postojeće prakse, dakle realnih uslova u kojima se neka kultura razvija,prepoznaju mogući pravci njenog razvitka i da se sa takvim spoznajama stvoreodgovarajući preduslovi. Formulacija kulturne politike, dakle, dolazi na kraju, poslerazumevanja postojećeg stanja, uslova, perspektiva, kadrovskih i finansijskihpotencijala, organizacionih i institucionalnih struktura koje na njen život odlučujućeutiču i demokratska stranka je sklona da u tom momentu zapravo govori u terminimaformulisanja strategije kulturnog razvitka. Od januara 2001. svedici smo da sudominantne odrednice koje postepeno formiraju tu strategiju: depolitizacija kulture,decentralizacija, demetropolizacija, demokratizacija, transparentnost u odlučivanju itd.Po ovim karakteristikama meriće se stanje u kulturnom životu zemlje i ubuduće.2. Najpre ne znamo da li je konstatacija iz vašeg pitanja tačna. Ali, i da je tako, nasuprotvašoj tvrdnji, stoje sledeće činjenice: započeti procesi u transformisanju statusa istanja naše kulture govore da je ona značajno podržana upravo tokom poslednje trigodine. Specifično, što se tiče izdavaštva, i pored nekih nesporazuma okomeđunarodne prezentacije naše literature kojih je bilo, država je učinila i nekepozitivne korake u ovoj podršci: izuzimanje knjige od plaćanja poreza na promet,redovan otkup knjiga posle niza godina zastoja, značajan razvoj bibliotekarstva iknjižarstva koji veoma značajno utiču na stanje u izdavaštvu, pomoć u izdavanjukapitalnih dela domaće literature, formiranje fonda za prevođenje naše beletristike itd.Dakle, postoje brojni instrumenti kojima se domaće izdavaštvo podržava, a njegovaprezentacija u međunarodnim okvirima tek je jedna od važnijih potreba.3. Za ovu poresku politiku koja će biti saglasna opštem fiskalnom konceptu koji semukotrpno rađa, ali koja će prepoznati i pomoći drugim instrumentima njenu osetljivuegzistenciju. I to ne samo u izdavaštvu već i u drugim, posebno neprofitnim sektorimaumetničkog i kulturnog stvaralaštva. Nije reč samo o oslobađanju od poreza napromet, o čemu se najčešće govori, već i povećavanju poreskih olakšica za kulturnedonacije i drugu vrstu pomoći, ili ulaganja u kulturne sisteme. Očigledno je da