slika politike - Jovan Despotović

12Sadržaj knjige je obuhvatio i ono što je za to vremene bilo neizostavno – mnogobrojnesuštinske podele u sferi kulture i umetnosti po raznim linijama: patrioti i izdajnici, domoljubi iplačenici, globalisti i lokalisti, mondijalisti i izolacionisti. U brojnim napisima nastojali smoda ove razlike obesmislimo tvrdeći, ne samo tokom te decenije, da su te podele veštačke, a dapraktično, sem u propagandne svrhe, ništa i ne znače. Osnovno za ocenu svake umetnosti jeda li je ona odgovorila vlastitoj svrsi, funkciji i ciljevima – ne utilitarnim, još manjekomercijalnim i lukrativnim, već estetičkim i etičkim. Svaka dobra umetnost je ona kojaobeležava svoje vreme, a konačni sud o tome daje njena predstojeća istorizacija, njenoopstojavanje u vlastitoj povesti kao mogući temelj ili podrška sledećim generacijamastvaralaca. Što se nas tiče, stvaralaštvo koje je zabeleženo u ovoj knjizi biće svakako i deoneke buduće istorije umetnosti iz jednostavnog razloga – zato što je ona istovremeno imalaobe neophodne dimenzije (doduše u raznim slučajevima u drugačijim proporcijama) – i etičkui estetičku. Stoga je autor i sam doživljava kao svojevrsnu ’drugu ’ stranu prethodne knjige’Nova slika’.Pažljivijem čitaocu neće promaći jedno važno pitanje, zapravo problem u tumečenjuove umetnosti: šta se u njoj događa posle 2000. godine? Malo, gotovo ništa, a iz sadašnjeperspektive, umnogome su društveni procesi postupno postali retrogradni, a time je i onapostajala zatvorenija, ponovo izolovana, svedena ili na samu sebe u granicama vlastite državeili je pak uže regionalno postavljena. Zašto? Da li su samo politički razlozi ili ukupnadruštvena klima uticali na to? Delimično da, ali većinom je očigledno da je u tekućoj’tranziciji’ vidno ponestalo neophodne energije i vizije za obnovu njenih posustalih snaga.Nove generacije umetnika gledaju preko ove granice, naravno ne samo iz razloga ’ugledanja’na ono što se izvan nje događa, već pre svega da bi se našao način da se radno i životnoizmeste odavde. Da se nove perspektive pronađu u drugim uslovima. Da je to tačno, vidi se izpodatka da su brojni protagonisti koji su zastupljeni u ovoj publikaciji napustili Srbiju uraznim periodima te da su, neki od njih, našli mesto u drugim okolnostima koje su ili upravotako i zamišljali ili su tu pronašli isključivo razočarenje. No, ni takvo porazano osećanje nijeih pokolebalo da se vrate. Za njih i dalje je umetnost univerzalnog značenja, a da su teme kojesu im, prema umetničkim sklonostima i karakteru bliske, zapravo svuda iste. Različiti su samonačini njihove percepcije. E, to se definitivno ovde nije promenilo. Gledanje na ovu vrstuumetnosti, njeno doživljavanje i procena zapravo su i posle svih promena, ostali isti. I to jeupravo, nažalost, još jedan poraz u odnosu na napore koje su ovi stvaraoci uložili u svoj rad.