slika politike - Jovan Despotović

488koja će aktivno i neprekidno posredovati u ovim pitanjima između Beograda i Prištine.Spoljna politika, u slučaju pomenute Slobodne republike, takođe je nezavisna ali iusklađivana. Ona ima svoj glas u Evropskoj uniji, uz to, centralna vlast se konsultuje sa tomrepublikom u svojim nastupima u Briselu. Slobodna republika ima ovlašćenja i da vodisopstvenu politiku sa susednim zemljama (poput transportnih veza, borbe protivorganizovanog kriminala ili zaštite životne okoline), a takođe samostalno zastupa i svojepolitičke, ekonomske i kulturne interese u međunarodnim odnosima i organizacijama. Naprimer, ova Slobodna republika ima i poseban međudržavni ugovor sa Srbijom od 1970.godine koji je obnovljen 2002.Priština bi, bez narušavanja interesa Beograda, mogla biti samostalno zastupljena i usvim posebnim organizacijama Ujedinjenih nacija (a samo bi je tu reprezentovala onaadministracija kojoj se poveri obaveza ’nadgledanja’), poput FAO-a (za unapređenje i pomoću poljoprivredi i hrani), WHO-a (zdravstvo), UNESCO-a (prosveta, nauka, kultura),UNICEF-a (briga o deci), itd., praktično u svim onim oblastima njenog veoma razgranatogsistema u kojima Priština vidi svoje interese za zadovoljavanje potreba stanovništva.Naravno, neophodna će biti i dalja razrada odnosa regionalnih, lokalnih i opštinskihvlasti sa centralnom koja se bude posle izbora konstituisala u Prištini, posebno onih opštinakoje su nacionalno homogene – pod uslovom da se jedan ovakav održivi koncept uopštedogovori između Beograda i Prištine. Nažalost, do sada je inicijativu imala Priština, naBeogradu je da se nametne kao ozbiljan i promišljen predlagač jednog potpuno novogkoncepta u rešavanju ovog problema koji će uzeti u obzir zaista upotrebljive, i sveturazumljive, primere usklađivanja odnosa sa Prištinom.Ako bismo bliže pogledali potencijalne mogućnosti međusobnih relacija, primer sainstitucijama kulture mogao bi poslužiti kao korisna ilustracija. Za obnovu u različitomstepenu devastirane kulturne baštine i Beogradu i Prištini su potrebni stručnjaci, sredstva iprojektna dokumentacija koja se u najvećem broju nalazi u kosovskim Institutima zaštite.Dakle, taj dugotrajni i skupi posao moraju raditi, kao zajednički projekat, srpske i kosovskespecijalizovane ustanove, sa brojnim stručnjacima koji su u njima zaposleni, ali imeđunarodno priznati eksperti. Muzejske zbirke, arhivska građa i knjižni fondovi koji sečuvaju u muzejima, arhivama i bibliotekama moraju se obnoviti (u slučaju da su uništeni) ivratiti u matične institucije (ako su sačuvani) jer je to standard koji je propisan ne samoevropskim, već i domaćim zakonodavstvom. Nije dozvoljeno ’rasparčavanje zbirke, kolekcije