Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

116 Slavoljub Gacović
domaćinstava) 406 svakako je posledica širenja teritorija Osmanskog
carstva, usled ĉega Smederevski sandţak gubi znaĉaj krajišta.
Istovremeno, Vlasi su upisani pod haraĉ i u kruševaĉkom, vidinskom,
zvorniĉkom i bosanskom sandţaku. Ova odluka sultana Sulejmana II
revidirana je 1540. godine za Vlahe vidinskog i bosanskog sandţaka,
kojima je vraćen preĊašnji status. 407 Novi uslovi ţivota i nove daţbine
primorali su Vlahe Smederevskog sandţaka da migriraju ka novim
krajištima, gde su im bile priznavane povlastice. U drugoj polovini
XVI veka brojne skupine Vlaha su migrirale na teritoriju Habzburške
monarhije.
O migraciji i kolonizaciji Vlaha na prostoru Vidinskog i
Smederevskog sandţaka u vreme turske vladavine D. Bojanić-Lukaĉ
iznosi da su „Vlasi korišćeni za kolonizaciju na podruĉju izmeĊu
Morave i Poreĉa još u vreme Despotovine”, a nešto zatim kaţe da je
„preka potreba za organizovanjem turske granice na Dunavu od
Golupca do Vidina” upućivala Ali bega, vidinskog sandţak-bega, „da
zateĉena rešenja” u Braniĉevu „prihvati i široko primenjuje... na Kljuĉ
i Negotinsku Krajinu”. 408 Po njenom mišljenju, posle „1483. godine,
kada su u Kljuĉu i Krajini već kolonizirani Vlasi-vojnuci, vidinski
sandţakbezi su produţili da uvećavaju svoj has Vlasima-filurdţijama i
da njima zasnivaju ili obnavljaju sela” i da su Vlasi-filurdţije u toj
„drugoj fazi procesa kolonizacije brojno nadmašili i preplavili
409
vojnuke”, odnosno „filuriju je davalo oko 2.500 vlaških
domaćinstava, i to godinu-dve dana pre pada Severina i osnivanja
Fethislama”. 410 U vreme izmeĊu 1491. i 1530/31. godine „krajinski
vojnuci [su] pretvoreni u filuridţije i time postali materijalno i
društveno izjednaĉeni sa ostalim Vlasima”, a kako vidimo iz „popisa
Vidinskog sandţaka, nahija Fethislam bila je naseljena iskljuĉivo
vlaškim stanovništvom, a isto tako i nahija Krivina... Preteţno vlaško
406 Istorija naroda Jugoslavije : Od početka XVI do kraja XVIII veka, knj. II,
Beograd, Prosveta, 1960, 81.
407 D. Bojanić, Jadar u XVI i XVII veku, 85.
408 D. Bojanić-Lukaĉ, Negotinska Krajina i Ključ u vreme turske vladavine – na
osnovu izvora iz XV i XVI veka, GEM, 3132 (19681969), 73.
409 D. Bojanić-Lukaĉ, Negotinska Krajina, 73.
410 D. Bojanić-Lukaĉ, Negotinska Krajina, 73.