Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 35
O poreklu Rumuna zanimljivo je i delo E. Fišera objavljeno u
Bambergu 1904. godine u kojem kaţe da „rumunski jezik koji se
danas govori u Gornjoj Dakiji (severno od Dunava) nije mogao da
nastane tamo, štaviše, svoje poreklo ima juţno od Dunava. Mora se
meŤutim dodati da je on nakon odvajanja od balkanskog
prarumunskog u izmenjenom okruţenju išao svojim posebnim
putem”.
Ni najveša ekspanzija drţave Nemanjiša ili despota Stefana
Lazareviša „nije zahvatila timoţki sliv, a ni gornje Ponišavlje”, pa
kako drugaţije objasniti ţudnu koncentraciju izoglosa koje razdvajaju
istoţnu i zapadnu granu Juţnih Slovena nego izvesnim etniţkim
klinom „u kojem je ţivelo – kaţe holandski slavista N. van Vejk (van
Wijk) – rumunsko stanovništvo”. 64 Iznevši svoju tezu da su Šopovi
„nekadašnji Rumuni, koji su se u doba širenja srpske srednjovekovne
drţave na istok (u XIV veku) srbizirali i primili srpskohrvatski jezik,
ali mu nametnuli balkanizme”, koji su, i po mišljenju Aleksandra
Belića, „neslovenskog porekla, i došli su u ove govore ... od
Romana”, 65 N. van Vejk indirektno smešta postojbinu Rumuna na
teritoriju gde se prostiru Šopovi, tj. na teritoriju istoţne i juţne Srbije,
zapadne Bugarske i severne Makedonije.
I pored toga što Margulije (Margulies) 66 iznosi mišljenje da je
srbizacija šopskih krajeva mogla biti u vreme kad oni nisu bili u
sastavu srpske feudalne drţave, dakle, najdalje do XIIXIII veka,
„mišljenje van Vejka, i ne samo njega, o romanskoj podlozi ovoga
srpskohrvatskog dijalekta ostaje sasvim prihvatljivo”. 67 Zakljuţak je
da se srpski jezik proširio „još u Srednjem veku... i na raţun
64 N. van Wijk, Taalkundige en historiese gegevens betreffende de ondste
betrekkingen tussen Serven en Bulgaren, Amsterdam, 1923, in: Saopštenjima
Kraljevske Akademije nauka, Literarna sekcija, vol. 55, seria A, nr 3; Mathias
Friedwagner, Uber die Sprache und Heimat der Rumanen in ihrer Fruhzeit, in:
Sonderabdruck aus Zeitschrift fur Romanische Philologie, vol. LIV, fasc. 6, Halle,
1934, 693 i d.; P. Iviš, Srpski narod, 26.
65 I. Popoviš, Istorija srpskohrvatskog jezika, Novi Sad, Matica srpska, 1955, 62.
66 A. Margulies, Historische Grundlagen der südslawischen Sprachgliederung,
Arch. für slav. Phil. XL (1925), 202212.
67 I. Popoviš, op. cit., 65, 91, 92; N. van Wijk, Taalkundige en historiese
gegenvens betreffende de oudste betrekkingen tussen Serven en Bulgaren,
Amsterdam, 1923.