Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 261
Vlasi, ipak uveliko posrbljuje putem škola i vojske: „Danas se škole i
crkve podiţu u Srbiji na sve strane. Danas se očito primećava, da
srpski jezik sve više meĎu našim Srbo-Vlasima terena zadobija. Naša
hrabra vojska pored odbrambene uloge vrši i jednu prosvetnu ulogu
kod naših vojnih regruta. Novo doba nameše svakom podaniku naše
otadţbine ma koje narodnosti on bio duţnost, da vlada drţavnim
jezikom … A tradicije i istorija kao što smo videli kaţu: da je većina
naših domaćih Vlaha srpskog porekla. Naši drţavni interesi zahtevaju
da se naši Vlasi vrate svojoj srpskoj matici iz koje (su) oni kao što
smo videli sticajem teških istorijskih prilika nevoljno izašli.” 877
U istom tonu Đokiš na drugom mestu kaţe: „Naši Vlasi koji
nigde u našoj drţavi ne predstavljaju čist rumunski elemenat (ako o
čistoti rumunskog elementa moţe biti govora) veš koji su u većini kao
što smo napred videli srpskog porekla ili u najgorem slučaju, jedna
mešavina dveju rasa, srpske i rumunske izvršene u toku vekova,
moraju se u interesu drţave u što krašem vremenu potpuno
nacionalisati,” 878 što še reši, moraju ţim pre da se posrbe i nestanu u
asimilacionom procesu podrţanom od drţavnih institucija Srbije. „U
tom pogledu – nastavlja Đokiš – mi moţemo da konstatujemo, da se
već sada opaţa znatan napredak u našoj drţavi. Naši „s. Vlasi” koji
stanuju u ravnicama mahom svi znaju srpski jezik, jer je većina od
njih prošla kroz školu i vojsku”, 879 odnosno posrbljavanje je najţešše
vršeno nastavom na srpskom jeziku i služenjem vojnog roka u
trajanju od tri godine gde su rumunski (vlaški) regruti maltretirani i
ismevani na svakojake naţine zbog ne(po)zna(va)nja ili lošeg
(po)zna(va)nja srpskog jezika.
O drastiţnijim merama posrbljavanja i potpune asimilacije koje
su preduzele vojne vlasti na prostoru Timoţke divizijske oblasti
moţemo se detaljnije obavestiti u magistarskom radu Miliša J.
Miliševiša pod nazivom Reforma srpske vojske 18971900. godine,
objavljenom u izdanju Filozofskog fakulteta – Odsek za istoriju
Univerziteta u Beogradu 1996. godine.
877 Jovan Đokiš, op. cit., 296297.
878 Jovan Đokiš, op. cit., 296.
879 Jovan Đokiš, op. cit., 296.