Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 111
Despotovine 1402. godine, što potvrĊuje i povelja (1349) kralja, a
potom cara Stefana Dušana u kojoj piše: „da ne uzima Dabiţiv
Dubrovĉanima ni carine, ni bilo kojeg dohotka ni Dubrovčaninu, ni
Vlahu, ni Srbinu, nikome, i ko ide u Dubrovnik i iz Dubrovnika” (da
ne ouzima Dabi‘ivâ Doubrovââ~anomâ ni carine, da ni koega
dohodâka ni trâgovcou doubrovâ~âkomou, ni Vlahou, ni
Srâbinou, da nikomou, i kto grede ou Doubrovnikâ, i izâ
Doubrovnika). 388 Dakle, uspostavljena je slobodna trgovina u kojoj
su, pored drugih naroda, uĉestvovali i romanofoni Vlasi.
Da je romanofonih Vlaha na prostoru Despotovine, odnosno
Braničeva bilo neposredno i pre dolaska Turaka, vidimo na osnovu
povelje koju je 7. indikta 1428/29. godine izdao „gospodar Srblja
ĐuraĊ” (gospodin Srbqem Gärg) velikom ĉelniku Radiĉu
Postupoviću, kojom mu potvrĊuje posede dobijene još 1381. godine
od despota Stefana. 389 U istoj ĐurĊevoj povelji u oblasti Kuĉeva se
pominju dva sela pod nazivom „Vlasi Radivoevci (selo Vlasi
Radivoevci) i Vlasi Košarna (selo Vlasi Košarna)”. 390 Ostaje otvoreno
pitanje „da li su se oni s prelaskom na zemljoradnju i mešanjem sa
Srbima stvarno ’srbizirali’, kao što se dogaĊalo kasnije, naroĉito u
XIX i XX veku...” 391 Pored navedenih vlaških sela u oblasti Kučeva,
tj. u istoĉnoj Srbiji, u istoj povelji se pominje i selo Vlasi Vojkovci
(selo Vlasi Voikovci) 392 u oblasti Rudnika (ou Roudnikou
metohou), tj. u severozapadnoj Srbiji, gde je bila poznata rudarska
delatnost još u rimsko doba. 393
388 St. Novaković, Zakonski spomenici, 168.
389 M. Stojaković, Braničevski tefter, 12.
390 St. Novaković, Zakonski spomenici, 334; G. Škrivanić, Vlastelinstvo velikog
čelnika Radiča Postupovića, Istorijski ĉasopis, knj. XX (1973), 128 (= G. Škrivanić,
Vlastelinstvo). Danas postoji top. Košarna u ataru sela Vlaški Do na svilajnaĉkom
putu, 13 km juţno od Poţarevca. Selo Košarna se pominje i u povelji kneza Lazara
manastiru Ţdrelu, oko 1379. godine kao meĊnik sela Osanice u Homolju, a prema
podacima iz Braniĉevskog deftera (1467) selo Košarna se nalazilо u oblasti Luĉice u
Braniĉevu i imalo je 17 kuća.
391 M. Stojaković, Braničevski tefter, Beograd, 1987, 13.
392 St. Novaković, Zakonski spomenici, 335.
393 G. Škrivanić, Vlastelinstvo, 131. Danas postoji selo Vojkovci, severoistoĉno od
Rudnika; S. Rizaj, Uloga Vlaha primićura u rudarstvu Kosova i Srbije u XV i XVI