Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 215
oni „imaju poseban znaţaj za ispitivanje kvaliteta meŤunacionalnih
odnosa u jednom društvu. Oni su pokazatelj usklaŤenosti i srodnosti,
sliţnosti i razlika izmeŤu pojedinih nacionalnosti, ali ţesto i ogledalo
politiţkih prilika u jednoj zemlji”, 736 a nešto dalje, iznoseši podatke iz
popisa iz 2002. godine kaţe: „Vlasi beleţe 13 homogena braka što čini
0,05% od ukupnog broja homogenih bračnih zajednica u Centralnoj
Srbiji. Ukupan broj brakova koje su Vlahinje sklopile sa Srbinom (5) i
Vlaha sa Srpkinjom (8) čine 0,4% od ukupnog broja mešovitih
brakova.” 737 Dakle, teorija povlašavanja Srba uz pomoš rumunskih
(vlaških) snaha neodrţiva je snagom argumenata, jer oni ne postoje ni
poţetkom trešeg milenijuma (popis 2002), kada je asimilacija Rumuna
(Vlaha) veš uveliko završena, a nekmoli tokom XIX i u prvoj polovini
XX veka, kada je diferencijacija izmeŤu dveju kultura, srpske i
rumunske (vlaške), bila neuporedivo veša. Upravo je u to vreme,
taţnije u drugoj polovini XIX i u prvoj polovini XX veka bujala
literatura srpskih autora o toboţnjem povlašavanju ili porumunjavanju
Srba uz pomoš vlaških snaha. Milorad Stojanoviš, zaduţen za
informacije o selima boljevaţkog kraja, kaţe da je „U nekim selima
bilo … razlike u tim svetkovinama. Posebno srpsko kolo, posebno
vlaško kolo, posebni dućani i trgovina, ali oko vlasti nije bilo razlike.
Na primer jednom prilikom je bio predsednik Srbin, drugom prilikom
Vlah. Sada veš ima više tih sluţajeva ţenidbe i udadbe”, misleši na
period pedesetih godina XX veka. Iz svih obaveštenja koje smo naveli
vidi se da je bila stroga diferencijacija izmeŤu vlaške i srpske kulture,
pa i u udadbeno-ţenidbenih odnosa izmeŤu Vlaha i Srba. Samim tim,
svekoliko povlašavanje Srba ranijih vekova uz pomoć vlaških snaha
nije bilo moguće; to je samo stereotip koji su srpski autori ponavljali
kako bi opravdavali posrbljavanje Rumuna (Vlaha) istočne Srbije
koje je vršeno putem vojske, administracije, škole i crkve.
Upravo o tome Milovan Pejanoviš u izveštaju u kojem
predstavlja i vremenske okvire, tj. do kada traje povlašavanje Srba,
kao i od kada poţinje posrbljavanje Rumuna (Vlaha) istoţne Srbije,
kaţe: „Mi smo napred naveli da su Vlasi ranije uspeli da nametnu
736 Nada Raduški, Nacionalne manjine u Centralnoj Sbiji : Etniţke promene i
demografski razvoj, Beograd, Institut društvenih nauka, 2007, 167.
737 Nada Raduški, op. cit., 2007, 170.