Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 29
Pitanje o poreklu Vlaha Tomašek je dodirnuo i u svojoj raspravi
Zur Kunde der Hämus-Halbinsel, objavljenoj u Beţu 1887. godine,
gde navodi: „Crkveni izrazi u vlaškom jeziku još uvek podsešaju na
bivšu postojbinu na jugu, štaviše izrazi za pojedine daţbine u naturi
direktno nose karakter Komnenovog doba” 38 , ţime iznova podrţava
svoju teoriju o poreklu Rumuna od romanizovanih Besa.
Herman Ignjac Biderman (Hermann Ignaz Bidermann), novinar
i austrijski statistiţar, profesor univerziteta u Pešti, Inzbruku i Gracu,
predlaţe jednu novu teoriju po kojoj su Rumuni, koliko ovi iz Dakije
toliko i ovi iz Makedonije, nastali na Balkanu, ali ne od
romanizovanih Traţana, veš od jednog kelto-ligurskog elementa, koji
je bio mnogobrojan na Balkanu; razliţiti ogranci ovog plemena
kasnije su se rasprostrli na ovim prostorima. 39
Posle veš navedene Jungove teze da „masa Daţana, koja nije
poznavala koristi osim poteškoša od rimske vladavine, ostade da ţivi,
plašajuši novim gospodarima porez koji plašaše od davnina, i ništa joj
ne ostade u pamšenju iz rimske epohe osim njenog dijalekta, roditelja
današnjeg rumunskog jezika”, 40 javljaju se kao suparnici njegovog
dela Gaston Paris (francuski filolog i lingvista, specijalista francuske
srednjovekovne knjiţevnosti i dobar poznavalac rumunskog jezika,
inaţe profesor na College de France), 41 J. H. Šviker (Johann Heinrich
Schwicker) (nemaţki pisac i pedagog) 42 i K. de la Berţ (C. de la
Berge). 43
Pomenušu ugarskog lingvistu, univerzitetskog profesora i ţlana
Ugarske akademije nauka Pala Hunfalvija (Pál Hunfalvy), koji u
svom delu objavljenom u Beţu 1877. godine svedeno, u nekoliko
38 Wilhelm Tomaschek, Zur Kunde der Hämus-Halbinsel, Wien 1887, 15: „Noch
jetzt erinnern die kirchlichen Ausdrücke der wlachischen Sprache an die vormalige
Heimat im Süden, ja die Ausdrücke für die einzelnen Abgaben und Naturalleistungen
tragen direct den Charakter der Komnenen-Zeit”.
39 Hermann Ignaz Bidermann, Die Romanen und ihre Verbeitung in Österreich,
Graz, 1877.
40 A. D. Xenopol, op. cit., 14.
41 U ţasopisu Romania, recueil consacré à l‟étude des langues et des littératures
Romanes, 7-ème année 1878, p. 608 et suiv.
42 Das Ausland, Ueberschau der neuesten Forschungen auf dem Gebiet der
Natur-Erd-und Völkerkunde, Stuttgart 1877, no. 39, 1878, no. 10 i 1879, no. 12 i 15.
43 C. de la Berge, Essai sur le règne de Trajan, Paris 1877, 48.