Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

110 Slavoljub Gacović
u opustela naselja. Tako je bilo sve do „dugog rata” (15931603),
kada zbog gladi u Vlaškoj poĉinju inverzivne migracije
Vlaha/Rumuna na prostor Vidinske kneţevine.
U prilog Hrabakovoj tezi o autohtonosti Vlaha/Rumuna u
severnoj Srbiji (severoistoĉna i severozapadna) pre dolaska Turaka
navešću 14. odredbu povelje despota Stefana Lazarevića (2. XII 1405)
kojom se Dubrovĉanima potvrĊuju povlastice Vlaha (Rumuna i
Aromuna – S. G.) i Srba: „I ko ţeli iz zemlje mojega gospodstva ići u
Dubrovnik bilo Srbin bilo Vlah ili koji god ĉovek u kupovinu, svaki
da ide slobodno…” (I kto läbi izâ gospodâstva mi zemlí iti
ou Doubrovnik ili Srâbinâ ili Vlahâ ili ~i gode ~lovïkâ na
kouplä, vsakâ da grede svobodno…). 385 Vlasi Despotovine u
navedenoj povelji nisu stočari već trgovci. TakoĊe, u 14. odredbi
povelje koju je despot ĐuraĊ iz svog letnjikovca Nekudima, nedaleko
od današnje Smederevske Palanke, dao dubrovaĉkom poslanstvu 27.
decembra 1428. i ponovio 17. septembra 1445. godine, potvrĊuje
povlastice Dubrovčanima: „I ko ţeli iz zemlje mojega gospodstva ići
u Dubrovnik bilo Srbin bilo Vlah ili koji god ĉovek u kupovinu, svaki
da ide slobodno, da ga ne zaustavlja ni moje gospodstvo ni kefalija
mojega gospodstva, i koji je zakon bio u cara Stefana i u roditelja
mojega gospodstva svetog kneza Lazara…” (I kto läbi izâ
gospodâstva mi zemlí iti ou Doubrovnik ili Srâbinâ ili
Vlahâ ili ~i gode ~lovïkâ na kouplä, vsakâ da grede
svobodno, da ga ne oustalë gospodâstvo mi ni kífalša
gospodâstva mi, i {to í bilâ zakonâ pri cari Stefaná i pri
roditelá gospodâstva mi svetïmâ knezi Lazari…). 386 Dakle, u
ovim poveljama piše da se svaki ĐurĊev podanik, Srbin ili Vlah, moţe
slobodno baviti trgovinom u Dubrovniku 387 kao u vreme njegovih
roditelja, tj. i u vreme preĊašnjih srpskih kraljeva pre nastanka
385 St. Novaković, Zakonski spomenici, 220.
386 Ibid, 234.
387 Fr. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae,
Ragusii, Vindobonae, 1858, 352355; Lj. Stojanović, Stare srpske povelje i pisma,
(I/1, 1929) I/2, Beograd – Sr. Karlovci, 1934, 1121; St. Novaković, Zakonski
spomenici srpskih drţava srednjeg veka, Beograd, SKA, peta knjiga, 1912, 231236
(= St. Novaković, Zakonski spomenici); S. Ćirković, Udava, Zbornik Filozofskog
fakulteta, XI/1 (1970), 345351; M. Spremić, Despot ĐuraĎ, 130.