Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 309
Pravilo da se Rumuni (Vlasi) ţene Rumunkama (Vlahinjama) unutar
svoje etniţke zajednice poštuje se manje-više i danas. Ukoliko doŤe
do odstupanja, najţešše je reţ o ljudima koji su pohaŤali visoke škole
u velikim univerzitetskim centrima u zemlji Srbiji ili van nje, gde su
sebi našli ţivotnog saputnika druge nacionalnosti, a nakon toga, zbog
prirode posla, nastavili ţiveti u gradskoj sredini koja je mnogo
liberalnija u odnosu na seosku. Tako se ţesto dogaŤa da druga ili treša
generacija Vlaha i Vlahinja završava studije u gradovima zapadne
Evrope i pritom nalaze sebi supruţnike drugih nacionalnosti
(nemaţke, francuske, švedske, austrijske itd.), a Rumuni (Vlasi)
istoţne Srbije koji su studirali u bivšoj Jugoslaviji (Skoplje, Niš,
Zagreb, Zadar, Sarajevo, Novi Sad itd.) ili pak danas studiraju na
fakultetima širom Srbije, ţivotne partnere nalaze meŤu Makedoncima,
Bugarima, Hrvatima, Bosancima, Crnogorcima, Srbima i drugima.
U studiji koju je objavio u Peterburgu u drugoj polovini XIX
veka o odnosu Vlaha i Srba, o Vlasima koji govore jezik vešine, tj.
srpski i o drugim stvarima, Jakšiš piše otvoreno: „Na devetom opštem
popisu stanovništva, izvršenom 1866. godine, u tabele je uvedena
posebna rubrika za nesrpske narodnosti. U popisnim knjigamа
posebno su oznaţavani Vlasi ... i dr., bez obzira na to što ponegde i ne
koristi svoj jezik, već prema prilici govore jezikom većine ... samo
Srbi govore uvek srpski, jedino oni koji ţive van Srbije koriste strane
jezike.” 974 Dakle, Jakšiš ovde pominje Srbe koji uvek samo srpski
govore i Vlahe, koji prema prilici govore jezikom vešine, tj. srpski, i
tu nema ni pomena o nekakvom povlašavanju Srba, veš obratno.
Nasuprot Jakšišu, šezdesetak godina kasnije (1934) Đokiš piše
da „Današnja Srbija nije više ona od XVIII veka i poţetka XIX veka,
u severo-istočnoj Srbiji nema više rumunskih sveštenika, kojih je u
XIX veku mnogo u narodu bilo, a koji ni reči srpske nisu hteli da
progovore, koji su sve crkvene obrede na vlaškom jeziku vršili i koji su
u ostalom sudeši po njihovim imenima … bili mahom u Vlaškoj ili
Erdelju povlašeni Srbi.” 975 Zapazio sam da su, kako veli Đokiš,
rumunski sveštenici bili povlašeni Srbi, „sudeši po njihovim
974 В. Якшич, О племенном составе населенj в Кн'жестве Сербском, С.
Петербург 1872, 9.
975 Jovan Đokiš, op. cit., 296297.