Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 95
romanizovanom konglomeratu naroda, koji se poimao kao nov narod,
dodelio poglavara po imenu Kuver ( ). Narod s nazivom
Sermisiani (
) pod voĊstvom Kuvera na prostoru
Panonije dodatni je pokazatelj da anonimni autor u njima ne
prepoznaje Romane, ali ih isto tako ne naziva imenom poznatih
varvarskih plemena. Nakon više decenija provedenih u Panoniji taj
evoluirani romanski etnos napustio je 685. godine Panoniju i Avarski
haganat na ĉelu s Kuverom i doselio se u Makedoniju na
Keramezijsko polje ( Bitoljsko polje). 307
Dolaskom u Makedoniju, Kuver je došao na ideju da sâm vlada tzv.
Kermesiancima ( , , ) i
da osvoji Tesaloniku okoristivši se jednim potomkom onih
zarobljenika iz 618. godine po imenu Mauros ( ), koji je, kako
nas uverava izvor, „bio ugledan i ĉuven u svemu i znao je naš jezik i
jezik Romana, Slovena i Bugara” (
, ). 308 Iz
konteksta se vidi da je „naš jezik” bio grĉki kojim je pisao autor
Miracula, dok jezik Romana nije mogao biti latinski, već je, u
kontaktu s romanskim stanovništvom Panonije mogao biti jedino
romanski jezik (lingua romana) VII veka. Da spomenuti Maur nije
izmišljena liĉnost u Miracula S. Demetri, potvrĊuje, i u izvesnom
smislu koriguje jedan peĉat ĉiji natpis u prevodu glasi: „Maurov,
patricij i arhont Sermisiana i Bugara”. 309 Ovaj veoma znaĉajan peĉat
ukazuje na dva etniĉka naziva, na Bugare i Sermisiane, koje smatramo
romanskim stanovništvom iz oblasti „kojoj je provinciji metropola
nekad bio grad zvani Sermium” ( ). Rekao bih da se
romansko stanovništvo Srema, tj. Sermisiani nisu u celosti izmestili na
prostore Makedonije, jer Anonimus, koji ţivi u XII veku na dvoru
ugarskoga kralja Bele III, kada piše o upadu Ugara u Panoniju krajem
IX veka, to isto romansko stanovništvo sa prostora Srema i Banata
naziva „Vlasi, odnosno pastiri Rimljana” (Blachii ac pastores
307 F. Barišić, op. cit., 126.
308 P. Lemerle, Les plus anciens recueils de Miracles de Saint Démétrius et la
pénétration des Slaves dans les Balkans, I : Le texte, Paris, 1979, 229.
309 И. Божилов – В. Гюзелев, История, 95.