Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

64 Slavoljub Gacović
Mojseja Horenskog (Mosis Chorenensis), koja je po A. Deţeju
(Decei) nastala 10491053, a po V. Minorskom (Minorsky) 1094.
godine. 171 U njoj se, u redakciji Sent Martena, daje opis istoţnih
predela Evrope koji glasi: „Zemlja Sarmata, od koje je jedan deo
istoţno od Zagure, 172 koja je zemlja Bugara germanskih, (pruţa se)
prema Severnom okeanu do nepoznate zemlje, koja se naziva
Balak e , 173 i do planine Rivbia 174 , odakle izvire reka Donavis”. 175 Nju je
rumunski autor Aurel Deţej identifikovao sa srednjovekovnom
Vlaškom, blizu planine Rivbia (= „ = Ripaei montes) koju
identifikuje s Karpatima ( ), imajuši u vidu navedene
dogaŤaje IX veka. 176
171 Ovu Geografiju prvi put šampa u Amsterdamu 1668. jermenski episkop
Oskan, zvani Erevanţ e i „iz Erevana”, a ponovljeno izdanje bilo je u gradu Marseju
1683. godine pod naslovom Girk e aşcharhaţ e ev aras pelak e anut e eanţ e or ē
Aluesagirk e „Knjiga geografije i basni, koja je Knjiga Lisice”. Zanimljivo latinsko
izdanje pripremila su braša William i George Whiston u Londonu 1736. godine pod
naslovom: Mosis Chorenensis Historiae Armeniacae libri III. Accedit eiusdem
scriptoris Epitome Geographiae. Koristeši se izdanjem iz Marseja i onim iz Londona
braše Winston, Jean de Saint-Martin je na francuskom izdao prvo kritiţko izdanje,
Mémoires historiques et géographiques sur l‟Arménie III, Paris, 1819 (u drugoj
knjizi od 301. do 394. strane objavljena je Geografija Mojseja Horenskog u
francuskom prevodu s komentarima). Prvo rusko izdanje publikovao je K. P.
Patkanov (Patkanian) pod naslovom Армянская География II вïка по р. X.
приписывавшаяся Моисею Хоренскому. Текстъ и переводъ съ
присовокупленіамъ картъ и объяснительныхъ примïчаний, Санктпетербургъ,
1877, in: Монографія Императорской Академіи Наукъ, Nr. 12. Patkanov je
pripisuje Ananiju Sirakaciju (Anania Şirakaţ e i), jermenskom matematiţaru i
astronomu koji je ţiveo u VII veku. Zanimljivo izdanje u kojem se pojavio jedan novi
manuskript objavio je Arsen Soukry, Géographie de Moïse de Chorène d'après
Ptolémée, texte arménien traduit en français, Venise, 1881.
172 Zagora ( ) je geografski naziv veoma poznat u istoriji Romanije. Ulazi
pod vlast Bugara još u vreme hagana Tervela (702719).
173 Ili Balak e h.
174 Ili Rivpia.
175 A. Decei, Românii din veacul al IX-lea pînă în al XIII-lea în lumina izvoarelor
armenești, u: Relații româno-orientale, București 1978, 32: „Sarmaţ e oţ e aşcharhn,
oroy hasarakn i-areveliţ e kalov Zaghura, or ē Bulghark e Germanaţ e oţ e , ar hivsisayin
Ovkeanosiv, minţ e ev ţ e -andzanot e erkir, zor Balak e koţ e en, ev Rivbia learn, i-ormē
elanē Donavis get.”
176 A. Decei, op. cit. 21 i dalje.