Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 181
asimiluju okolne Srbe šireći rasprostranjenost svoje etničke grupe”. 618
Razume se „Iz politiţkih razloga im je odricana rumunska nacionalna
svest”, 619 dok je „Tihomir ĐorĎević … ukazivao da oni navodno nikad
nisu traţili škole na svom jeziku”. 620 MeŤutim, zna se, ako ništa drugo,
za interpelaciju Jovana Popoviša, kafedţije iz sela Mihajlovca u
Brzopalanaţkom srezu. On je kao „narodni poslanik za vreme
naprednjačke vladavine bio podneo Narodnoj skupštini i jednu
interpelaciju, sa kojom je traţio da Vlasi dobiju svoje škole i crkve”. 621
MeŤutim, „ministar Milutin Garašanin je u oţi diskusije o toj
interpelaciji pozvao Popoviša u svoj stan i sa pištoljem mu pripretio
da se okani veze sa Rumunima, pa je sutradan Popoviš povukao
interpelaciju.” 622 Tihomir ĐorŤeviš je za potrebe jugoslovenskog
nastupa na Mirovnoj konferenciji u Parizu „ustvrdio i to da mnoge
rumunske porodice imaju tradiciju da su srpskog porekla, da su se
davno iselile iz Srbije, a potom u XIX veku rumunizovane vratile. U
prilog ovome naveo je da Rumuni u Srbiji slave slavu („praznik”),
imaju legende o srpskim junacima (Marko Kraljeviš, Starina Novak) a
ne i o rumunskim, kao i da neke porodice imaju srpska prezimena.” 623
618 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 123, nap. 34: Mi i Rumuni,
narodna odbrana, 27, od 5. jula 1936. U jednom dopisu Ministarstva unutrašnjih
poslova Ministarstvu prosvete 30. avgusta 1932. anonimni autor se ţali da je od 21
opštine boljevaţkog sreza 12 rumunskih i da se Srbi asimiluju u Vlahe („Vlahinja
udata u srpsku kušu povlaši celu kušu”), (AJ, 66 /pov./, 71/85). Sliţno je septembra
1925. tvrdio predsednik Komisije za razgraniţenje pukovnik Neškoviš koji je za
rumunizaciju Srba najviše optuţivao rumunske sveštenike (AJ, 66 /pov./, 71/85).
Neuspelu asimilaciju u Homoljskim planinama konstatuje 24. maja 1938. i Sreten
Janiš u jednom poduţem referatu o Rumunima u Banatu i severoistoţnoj Srbiji (AJ,
38, 109/247).
619 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 123124, nap. 35; Jovan Cvijiš,
Jovan Radoniš, Stanoje Stanojeviš, Ilarion Zeremski, La question du Banat, de la
Batchka et de la Baranya. Le Banat, Paris, 1919, 11.
620 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 124, nap. 36; Tihomir ĐorŤeviš,
The Truth Concerning the Rumanes in Serbia, Paris, 1919, 31; Tihomir R. ĐorŤeviš,
Istina u pogledu Rumuuna u Srbiji, Bor, Narodna biblioteka Bor, 2006, 37: „Upotreba
rumunskog jezika nikada nije zabranjena u školama u Srbiji, iz jednostavnog razloga
što je nije ni bilo. Rumuni nikada nisu imali potrebu za nastavom na rumunskom, pa
je nisu ni traţili.”
621 Vlasi u dokumentima, 2009, 62.
622 Vlasi u dokumentima, 2009, 62.
623 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 124, nap. 37.