Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 193
izbegava da u istoţnoj Srbiji pomene prisutne Rumune i rumunski
jezik veš „Stanovništvo vlaškog govora” koje je „vremenom ... dobilo
ime Vlasi”. Ako je stanovništvo vlaškog govora vremenom dobilo ime
Vlasi, kako se zvalo pre tog vremena, verovatno Rumuni, ali tu reţ
neše Vlahoviš prevaliti preko svojih usta. U nastavku reţenice
izjavljuje da „ime nema nikakve neposredne veze sa starobalkanskim
Vlasima, ostacima romanizovanog, odnosno jelinizovanog
starobalkanskog etniţkog sloja, ţiji se razvoj moţe pratiti od prodora
Rimljana u ove krajeve.” Vlahoviš nije odoleo ni poigravanju s
velikim i malim inicijalnim V- u nazivu „vlah” za koji kaţe da su ga
„Turci ... upotrebljavali i za Srbe, koji su se bavili stoţarenjem.”
Vlahoviš je jedini autor koji izjavljuje da je „ime Vlah međutim,
došlo ... i postalo uobičajeno posle doseljavanja iz Vlaške, odnosno
današnje Rumunije.” 663 Ovde nije jasno da li Vlahoviš ţeli reši da je
etnonim Vlah nastao od imena srednjovekovne drţave Vlaške, a ako
jeste šta sa autorima koji kaţu da je etnonim Vlah nastao od imena
romanizovanog galskog plemena Volcae, zabeleţenog kod Tita Livija
i Gaja Julija Cezara 664 (up. kod Strabona, Ptolemeja i drugih grafije:
, ), 665 koje su preuzeli od Germana. Šta naposletku
uţiniti sa tezom koju su Ivanov i Toporov izneli i dobrano utvrdili da
etnonim Vlah potiţe od hipotetiţke indoevropske osnove *œel-
„pašnjak pogodan za stočarstvo” 666 koju su, izmeŤu ostalog, potkrepili
i hetitskom imenicom œellu- u znaţenju „pašnjak donjeg sveta”, 667 da
ne pominjem manje znaţajna i veš odbaţena razmišljanja o poreklu
etnonima Vlah. 668 Uostalom, ako je „ime Vlah ... postalo uobičajeno
663 Petar Vlahoviš, op. cit. (1998),105.
664 Caesar, De bello gallico VI, 24 i 59.
665 G. Zeuss, Die Deutschen und die Nachbarstaemme, Heidelberg, 1925, S. 168;
G. Bonfante, Latini e Germani in Italia, Bologna, 1977 4 , 22, 23.
666 В. В. Иванов, В. Н. Топоров, К вопросу о происхождении этнонима
„Valahi”, АНСССР, Институт славяноведения и балканистики, Москва, 1979,
64.
667 J. de Vries, Altermanische Religionsgeschichte, Berlin, 1957, Bd. III, S. 117,
158, 380.
668 Po jednoj tezi, pojam je nastao od germanske reţi blak, odnosno Bloek, što
znaţi crn, jer su Germani sve juţne narode zvali crnima zbog tamnije boje koţe (K.
Kadlec, Valaši a valašske pravo v zemnichslovanskych a uherskych, Praha, 1916, 3,
nap. 1) i ona bi mogla naši opravdanja – po mišljenju Nikole Vukţeviša – jer se „u