Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

176 Slavoljub Gacović
vlaškom jeziku koji (ni)je standardizovan po Rešenju br. 650-02-
22/2014-06 od 10. 6. 2014. godine, koji je potpisao ministar prosvete
gospodin dr SrŤan Verbiš.
Valjda zbog griţe savesti što je nebrojeno puta Rumunima
stavljao na teret silna povlašavanja srpskog ţivlja ili moţda da bi
opravdavao slabosti srpskog ţivlja ka rumunizaciji, Đokiš izjavljuje
da „Rumuni nisu gotovo nikada napuštali svoja pradedovska
ognjišta” 593 i da zato „Rumuni imaju jaku asimilacionu i ekspanzivnu
moš, koja dolazi od njihove etniţke starine na Balkanskom
poluostrvu”, 594 mada on nije jedini koji to kaţe, jer kod „Rumuna
skoro svi autori ističu veliku asimilacionu snagu”. 595 Neshvatljivo je
da u istoj knjizi Đokiš iznosi dve opreţne teze: prva da su Rumuni
(Vlasi) okupirali srpske zemlje u Banatu i istoţoj Srbiji nadiruši sa
Karpata, iz Vlaške, Transilvanije itd. u XVIII veku, a druga je da
Rumuni (Vlasi) nikada nisu napuštali svoja pradedovska ognjišta na
Balkanskom poluostrvu.
Ako je verovati pojedinim srpskim i inostranim autorima, pre
svega mislim na Aleksandra Beliša, Ivana Popoviša, Matijasa
Fridvagnera, Pavla Iviša, N. van Vejka, Asima Pecu, Aleksandra
Lomu i druge, rumunski narod se formirao na prostoru Timok –
Osogovo – Šara pa je u mnogim seobama naselio današnji prostor
Rumunije. 596 MeŤutim, po drugim autorima, uglavnom istoriţarima i
poznavaoci tzv. vlaških dijalekata koje promoviše „struţni tim” Nacionalnog saveta
Vlaha u Petrovcu na Mlavi.
593 Jovan Đokiš, op. cit., 290.
594 Jovan Đokiš, op. cit., 298.
595 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 142.
596
Aleksandar Beliš, op. cit., LXVIILXXIII; I. Popoviš, Istorija
srpskohrvatskog jezika, Novi Sad, Matica srpska, 1955, 19, 20, 24, 4244, 6869,
9192, 103; N. van Wijk, Taalkundige en historiese gegevens betreffende de ondste
betrekkingen tussen Serven en Bulgaren, Amsterdam, 1923, u: Saopštenjima
Kraljevske Akademije nauka, Literarna sekcija, vol. 55, seria A, nr 3; Mathias
Friedwagner, Uber die Sprache und Heimat der Rumanen in ihrer Fruhzeit, in:
Sonderabdruck aus Zeitschrift fur Romanische Philologie, vol. LIV, fasc. 6, Halle,
1934, 693 i dr.; Aleksandar Loma, Jezička prošlost jugoistočne Srbije u svetlu
topoomastike, u: Govori prizrensko-timoţke oblasti i susednih dijalekata, Niš,
Filozofski fakultet u Nišu, Institut za srpski jezik SANU Beograd, Centar za nauţna
istraţivanja SANU i Univerziteta u Nišu, 1994, 108110; Pavle Iviš, Srpski narod i
njegov jezik, Beograd, Srpska knjiţevna zadruga, 1986 2 , 1830.