Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

238 Slavoljub Gacović
Vlahinje ili obratno i tako je svaki ostao na svome.” 793 Sliţan primer
Đokiš donosi iz Crne Reke gde je „Dobar poznavalac Rumuna dr.
Feliks Kanic” pomenuo „u svojoj knjizi da je putujuši kroz Srbiju u
selu Lukovu okruga crnoreţkog našao jednog uviŤavnog srpskog
sveštenika, koji je zabranjivao Srbima da stupaju u brak sa
Vlahinjama, iz bojazni, da se srpske porodice ne bi povlašile.” 794
Vratimo se opet Kosti Popovišu koji krajem sedme decenije XIX veka
iznosi da „U Vlaha do skora nije bilo odive 795 za Srbinom ili
Bugarinom, i ako su oni uzimali Srpkinje i Bugarke. Tek u najnovije
vreme odustaje se malo po malo od tog obiţaja.” 796 Ovde je reţeno da
se vlaška nevesta nije udavala za Srbina ili Bugarina, a da su se
Srpkinje i Bugarke udavale za Vlaha, što opet ukazuje na to da nije
moglo biti povlašavanja srpskih kuša uz pomoš vlaških snaha, veš
suprotno, posrbljavanja vlaških kuša uz pomoš srpskih snaha. Popoviš
u nastavku kaţe da se „Tek u najnovije vreme odustaje ... malo po
malo od tog obiţaja”, 797 tj. poţela se i pokoja vlaška snaha udavati u
srpsku ili bugarsku kušu, ali tu nema ni pomena o masovnom
povlašavanju putem udaje Vlahinja u srpske kuše.
Ljubica S. Jankoviš u svom radu o narodnim igrama u Homolju
1940. godine piše: „U Krepoljinu igra se još na zavetine i Spasovdan,
kada je glavna zavetina. Srbi igraju kod svoga, Vlasi kod svoga
zapisa.” 798 Opet nema mešanja Srba i Vlaha, a verujem ni toliko
proklamovanog povlašavanja odlaţenjem vlaških snaha u srpske kuše
o kojima pišu Natoševiš, Đokiš i ostali vajni autori.
U tekstu Koste Jovanoviša ţitamo da je „U Krajini i u Kljuţu
bilo ... i posrbljavanja doseljenika rumunsko-srpske struje, ali znatno
manje nego porumunjavanja.” Koji su parametri posluţili Jovanovišu
u zakljuţivanju da je porumunjavanja bilo više u odnosu na
posrbljavanja ne moţemo znati, ali je lepo naglasio da se „Obiţno ...
793 Jovan Đokiš, op. cit., 313.
794 Jovan Đokiš, op. cit., 318.
795 Odiva je udata ţena, snaja, u odnosu na rod odakle potiţe.
796 Kosta Popoviš, Put licejskih pitomaca (jestastveničkog odeljenja) po Srbiji
godine 1863, Beograd 1867, 82.
797 Kosta Popoviš Put licejskih pitomaca, 1867, 82.
798 Ljubica S. Jankoviš, Narodne igre u Homolju, u: Etnologija, Ţasopis
Etnološkog društva u Skoplju, god. 1, sv. 2, Skoplje 1940, 112.