Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 93
crkvenih velikodostojnika, pa i familija deportovanih uz finansijsku
pomoć samih imperatora. Bilo je ĉestih primera i samootkupa
obraĊivanjem zemlje za potrebe varvara, koji su se odrţali i u Slovena,
o ĉemu nas obaveštava Pseudo-Mavrikije u svom delu ,
odnosno
. Pseudo-Mavrikije nas obaveštava da
Sloveni tokom VI veka zarobljeno romansko stanovništvo ne drţe u
ropstvu neograniĉeno vreme, već su im posle odreĊenog vremena
omogućavali da se za izvesnu otkupninu vrate u svoj zaviĉaj ili da
ostanu meĊu njima kao slobodni ljudi. 295 Dok Prokopije daje zbirni
izraz za opljaĉkanu imovinu Romana, dotle Simokata donosi detalje
po kojima se izvesno vidi da Sloveni kradu stoku, ali i „sve drugo što
je imalo vrednosti, poĉev od zarobljenika, koji su otkupom donosili
novac”. 296 Dakle, i pored toga što Sloveni krajem VI veka ne ţive u
robovlasniĉkom sistemu, ipak odvode zarobljenike radi otkupa, a to
je, kako kaţe Tibor Ţivković, „posredan dokaz da je romejsko
stanovništvo moglo biti odvoĊeno preko Dunava, ali i da se moglo
vraćati u svoja stara staništa”. Time se potvrĊuje gorepomenuta
pretpostavka da su mogle postojati ĉeste seobe, rekao bih, gotovo
neprekidno kretanje romanskog stanovništva severno i juţno od
Dunava i da Prokopijev podatak od 200.000 pobijenih i zarobljenih
posle svakog varvarskog upada u Ilirik ne moţemo potpuno
odbaciti. 297
Izdvojio bih nekoliko migracija romanskog stanovništva koje su
zapoĉete krajem VI poĉetkom VII veka, a bile završene tek u
XVXVI veku. U tom dugom istorijskom procesu koji je trajao blizu
hiljadu godina moţemo pratiti permanentne migracije manje-više istog
romanskog stanovništva koje se u svojim ĉestim seobama formiralo na
tzv. panonsko-balkanskom prostoru. Naime, u vreme avaro-slovenske
opsade Tesalonike (Solun) anonimni autor Miracula S. Demetri
obaveštava nas da je u gradu Svetog Dimitrija Solunskog bilo
romanizovanih izbeglica iz Dakije Mediterranea, taĉnije „iz Naisa i
Serdike,” 298 što ukazuje na migraciju romanskog stanovništva u vezi s
295 Strategicon, XI 4, 372.1314; Vizantijski izvori I, 131.
296 T. Ţivković, Sloveni, 74.
297 Procopii Hist. arc. 18, 115.12, in: Vizantijski izvori I, 52.
298 P. Lemerle, Le plus anciens recueils de Miracles de Saint Démétrius et la
pénétration des Slaves dans les Balkans, I : Le texte, Paris, 1979, 185, 186 ; F. Barišić,