Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 237
rumunsku (vlašku) vešinu. Laziš pominje Vlahe iz Erdelja meŤu
kojima se Srbi porumunjuju, pa iz toga proizlazi da Vlasi govore
rumunski jezik.
Posrbljavanje i povlašavanje. U radovima mnogih srpskih
autora ima nagoveštaja o unutrašnjim preseljavanjima stanovništva
istoţne Srbije koja su, kako kaţe Tihomir Stanojeviš, još više
„ubrzavala proces ’povlašavanja’ srpskog stanovništva, ali su u isto
vreme stvarani uslovi i za’posrbljavanje’ doseljenika rumunsko-srpske
struje.” Pojedinaţni sluţajevi povlašavanja ili posrbljavanja su sasvim
moguša i prihvatljiva opcija sa stanovišta prirodnog asimilacionog
procesa, ali je Tihomir Stanojeviš ostao, naţalost, pod jakim uticajem
Koste Jovanoviša koji je u svom delu Negotinska krajina i Ključ prvi
izneo tezu o rumunsko-srpskoj struji stanovništva koje zapravo
predstavlja rumunsko stanovništvo u poodmaklom procesu asimilacije.
Stanojeviš nam objašnjava kako je tekao proces posrbljavanja i
povlašavanja. Obiţno se, kaţe Stanojeviš, „ova pojava zapaţa u
srpskim selima gde Srbi imaju vešinu ili u srpskim porodicama koje
„prizešuju” Vlahe... Najinteresantnija pojava u toj specifiţnoj masi
stanovnika je intimno osešanje i izjašnjavanje da se svi osešaju
Srbima, iako vlaški govore.” 791 Ta najinteresantnija pojava o
intimnom osešanju i izjašnjavanju da se „svi osešaju Srbima, iako
vlaški govore” o kojoj piše Stanojeviš, ukazuje upravo na poodmakli
proces asimilacije Rumuna (Vlaha) u Negotinskoj Krajini. Ovde bih
naglasio da su i intimna subjektivna osećanja morala nastati pod
objektivnim uticajima crkve, vojske, škole, administracije, medija i
drugih institucija kulture.
Suprotno navodima Tihomira Stanojeviša, Kosta Popoviš kaţe:
„Ovo selo [Krepoljin] ima po jaţe od dvesta kuša. Stanovnici su Srbi i
Vlasi, kuće im nesu izmešane nego se zna srpsko a zna se vlaško;
jedna reţica teţe kroz selo koja ih savršeno razdeljava, s jedne su
strane jedni a s druge drugi. – Narod je raden i dobrog stanja. 792
Dakle, mešanja udajom i ţenidbom meŤu Vlasima i Srbima nije bilo.
O tome piše i Đokiš, da se u srezu Homoljskom „retko uzimalo Srbi i
791 Tihomir Stanojeviš, op. cit., 40.
792 Kosta Popoviš, Put licejskih pitomaca (jestastveničkog odeljenja) po Srbiji
godine 1863, Beograd 1867, 47.