Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

O POREKLU I POSTOJBINI
RUMUNA (VLAHA)
„Odakle su u ovu zemlju stigli i u njoj se nastanili oni koji
imaju jezik i obiĉaje Rimljana, nikoga nisam ĉuo da kaţe
nešto jasno dajući objašnjenje, niti ja liĉno mogu razjasniti
kako su se nastanili ovde.”
Laonik Halkokondil (XV vek)
„Istorijska kazivanja”
O poreklu, tj. nastanku Rumuna (Vlaha) vekovima se
postavljaju pitanja i isto se toliko dugo daju odgovori koji se mogu
svesti u dve opreţne celine. Najkraše reţeno, jedni donose argumente
da su Rumuni (Vlasi) nastali juţno od Dunava, a drugi pak da su
nastali severno od Dunava. Mada, ima i onih, doduše malobrojnih
autora, ali zato ne manje znaţajnih, koji poreklo, tj. nastanak ovog
balkanskog naroda vide istovremeno i severno i juţno od Dunava. Ja
šu u glavnim crtama zabeleţiti znaţajnije autore i jedne i druge
teorije, a svakako šu navesti i one malobrojne koji se u mnogo ţemu
ne slaţu s iznetim argumentima prethodna dva ţvrsto suprotstavljena
tabora. O pitanju porekla i kontinuiteta ovog romanizovanog naroda sa
prostora istoţne Romanije iznešu svakako svoje argumente koji idu u
korist onih autora s tezom da su Rumuni (Vlasi) nastali na
celokupnom podruţju Balkana ili, odreŤenije, na teritoriji koja se
prostire od antiţkog Hemusa (Haemus mons) do Karpatskih gora
( ) ili, još bolje reţeno, na celokupnom podruţju koje
nikad nije bilo pod neposrednim uticajem helenske kulture.
Kako bih što iscrpnije i, nadam se, verodostojnije prikazao sve
teorije, posluţišu se svim do sada objavljenim pisanim istorijskim
izvorima i materijalnom kulturom iz dosadašnjih arheoloških
istraţivanja koja se imalo dotiţu izabrane teme. Biše mi od koristi
studije vrsnih autora sa polja istorije, lingvistike i fiziţke antropologije
koji su se bavili ili makar dotakli porekla i kontinuiteta Vlaha, kao i
objavljeni materijali toponomastiţkih prouţavanja, posebno sa
podruţja Timok – Osogovo – Šara.