Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 183
U delima srpskih autora „nalazimo i (…) tezu o tome da za
vreme turske vlasti u juţnoj Ugarskoj gotovo da nije bilo MaŤara, te
da su njima savremeni MaŤari bili ili potomci kolonista iz XVIII i
XIX veka ili asimilanti” 630 (tj. maŤarizovani Srbi – S. G.), što
predstavlja „severnu varijantu arnautaške teze” o tzv. Arnautašima,
koji predstavljaju poarnaušene Srbe ili istoţnu varijantu o tzv.
Povlašenjacima, koji predstavljaju povlašene Srbe. Najdalje je otišao
Lazar Stipiš koji je, „tendenciozno birajuši citate iz dela maŤarskih
istoriţara i etnografa, dokazivao da pravi MaŤari u stvari i ne postoje,
veš je ‘ono što se danas zove MaŤar, to je i Sloven i German i Roman,
samo MaŤar nije’. On je poricao da postoji bilo šta maŤarsko: ni
maŤarska rasa, ni narod, ni jezik, ni kultura, ni plemstvo, ni velikani –
sve sa pozivom na maŤarske autore. Ovakav stav je dobrim delom
odslikavao tadašnje razumevanje šta je to nacija, ali svakako i uskost
autorovih pogleda koji su zanemarivali da je svaki narod (pa i juţni
Sloveni) asimilovao tuŤe etniţke i kulturne elemente. 631 On je takoŤe
previŤao da je veza koja najţvršše vezuje pripadnike jednog naroda
svest o zajedništvu („zamišljena zajednica”), 632 a ne nuţno zajedniţko
etniţko poreklo.” 633
Lazar Stipiš je „maĎarskoj nacionalnoj manjini proricao
nestanak putem (dez)asimilacije, odnosno putem vraćanja
pomaĎarenih (Slovena, Germana, Romana – S. G.) svojim izvornim
narodnostima”. 634 To bi zapravo trebalo da opravda posrbljavanje
MaĎara, kao i posrbljavanje tzv. Povlašenjaka ili tzv. Arnautaša na
drugim prostorima višenacionalne Srbije. Mita Klicin je, štaviše,
„‘prisvajao’ jednog od najveših maŤarskih srednjovekovnih junaka,
oca najvešeg maŤarskog kralja Matije Korvina, Janoša Hunjadija,
630 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 129; Jovan Cvijiš, Jovan
Radoniš, Stanoje Stanojeviš, Ilarion Zeremski, La question du Banat, de la Batchka et
de la Baranya. Le Banat, Paris, 1919, 611, 21.
631 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 129, nap. 85; Milorad Ekmeţiš je
skrenuo paţnju na veliki doprinos asimilanata istoriji jugoslovenskih naroda (M.
Ekmeţiš, Internacionalni i interkontinentalni migracioni pokreti iz jugoslovenskih
zemalja od kraja XVIII vijeka do 1941, Godišnjak Društva istoriţara BiH, XX, 1974,
110).
632 Antoni D. Smit, Nacionalni identitet, Beograd, 1998, 3771, 115155.
633 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 129130.
634 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 130131.