Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

332 Slavoljub Gacović
sveštenici vršili službu na vlaškom jeziku.” 1033 Kao i drugde, Đokišu
je i ovom prilikom promaklo da kaţe da su rumunski sveštenici vršili
sluţbu na rumunskom jeziku. Da li zato što je vlaški jezik za njega bio
sinonim za rumunski jezik ili su moţda rumunski sveštenici pored
rumunskog znali i vlaški (?), koji danas Ministarstvo prosvete uz
pomoš svojih saradnika u Vlaškom nacionalnom savetu nameše
Rumunima (Vlasima) kao fakultativni predmet u školama istoţne
Srbije pod nazivom Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture,
ne bi li se dokazalo da Vlasi istoţne Srbije nisu isto što i Rumuni
istoţne Srbije, tj. ne pripadaju istom narodu.
U sprovoŤenju srpske nacionalne politike da Rumuni (Vlasi) u
Timoţkoj eparhiji izgube svoj etniţki i nacionalni identitet istakao se i
Radenko AnŤelkoviš, koji je 1897. bio postavljen za namesnika sreza
kljuţkog okruga krajinskog. Kako je srez „bio neureĎen”, episkop
Melentije je zahtevao da se „sve u red dovede”. Tada je Radenko
AnŤelkoviš pokupio „zaostale neke vlaške Antinimise” po kljuţkom
srezu. Zato je bio izveden pred Duhovni sud, ali nije bio kaţnjen.
Sledeši korak „preduzimljivog” namesnika bio je da se na
ikonostasima promene ikone. „Po nareĎenju Gospodina Episkopa,
preduzeo sam, da se sve vlaške ikone izbace iz srpskih crkava sreza
ključkog … Stare ’vlaške’ ikone su skidane i nove, rad Milisava
Markovića, nameštene su u crkvama Sipskoj, Kladušničkoj,
Grabovičkoj, Velikovrbičkoj, Malovrbičkoj, Urovačkoj i Vajuškoj”. 1034
U ovome nalazim da su vaţna dva momenta. Jedan je zamena
rumunskih antimisa srpskim za šta je „preduzimljivi” namesnik
izveden pred Duhovni sud, ali nije kaţnjen, a i kako bi bio ako je to
uradio po nareŤenju episkopa Melentija. Drugi momenat je
izbacivanje starih „vlaških” ikona i njihova zamena novim „srpskim”
ikonama, takoŤe po nareŤenju episkopa, iz sela Sipa, Kladušnice,
Grabovice, Velike Vrbice, Male Vrbice, Urovice i Vajuge u kojima je
tada ţivelo, a i danas ţivi, rumunsko (vlaško) stanovništvo, koje je,
valja naglasiti, sopstvenim sredstvima sagradilo svoje hramove, ali su
oni svejedno prozvani srpskim crkvama.
Dakle, crkve su sagradili Rumuni (Vlasi) u svojim selima
1033 Jovan Đokiš, op. cit., 220, 221.
1034 Nenad Makuljeviš, op. cit., 2007, 7778.