Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

264 Slavoljub Gacović
priţinjavalo obuci, u Kladovu, vlaški kompaktnom mestu, drţana je
kao i ranije jedna ţeta.” Zapravo, ta ţeta je odvojena „stalno, na
godinu dana iz sastava Negotinskog garnizona (XIII puk)”, a pored
toga, bilo je „naznaţeno, da u njenom sastavu ne sme biti ni jedan
Vlah.” 889
O svemu tome Miliš J. Miliševiš u vidu zakljuţka kaţe:
„Nacionalna propaganda, koju je vojska putem jezika i razmeštaja
nesrpskih regruta u trupama preduzela, sigurno se nije mogla smatrati
blagom. Njen domet, sliţno kao i u sluţaju podoficirskih škola, izuzev
u pogledu boljeg znanja jezika, takoŤe je bio ograniţen”. 890
Pored Vojske, sprovoŤenje „nacionalne propagande, odmah
nakon pada Oktobarskog reţima, poţele su zagovarati i civilne vlasti.
Mada su i one, isto kao i vojne, naglašavale da nema ni zvanične ni
privatne agitacije od strane Kraljevine Rumunije, istovremeno su se
zalagale da se sluţenje Rumuna u vojsci obavlja van njihovog okruga,
u mestima sa čisto srpskim stanovništvom”. 891
Na kraju Miliš J. Miliševiš naglašava da se „dogodilo (...) ono
ţega ni sama vojska u poţetku nije bila svesna. Strah od bugarske
propagande na mali broj bugarskih regruta, stvorio je po inerciji strah
od nepostojeće propagande na mnogo veći broj rumunskih regruta. Po
istoj inerciji problem se preneo na civilne vlasti, koje su zajedno s
njim prihvatile i vojniţke metode njegovog rešavanja”, o ţemu
opširnije na sledešim stranicama. 892
Posrbljavanje i asimilacija putem administracije. Biljana
Sikimiš u raspravi s naslovom Etnički stereotipi o Vlasima u Srbiji
889 Miliš J. Miliševiš, op. cit., 102; AVJ, Popisnik 14, k. 3, f. 3, d. 13/16-20.
890 Miliš J. Miliševiš, op. cit., 103.
891 Miliš J. Miliševiš, op. cit., 103; AS, MPS, 1900, XLV, 125.
892 Miliš J. Miliševiš, op. cit., 107. Dobri odnosi su vladali izmeŤu srpske i
rumunske vojne vlasti o ţemu Miliš Miliševiš kaţe: „Kada je komandant Timoţke
divizijske oblasti sugerisao da rumunski oficiri u uniformama dolaze u Kladovo i
druga pograniţna mesta, komandant Aktivne vojske nije reagovao. Pukovniku Boţi
Jankovišu naznaţeno je da ovakav obiţaj postoji još od vremena vladavine kneza
Mihaila, pa je zbog toga to pitanje vrlo delikatno. Stoga, da na ovu pojavu
jednostavno zatvori oţi. (AVJ, Popisnik 14, k. 3, f. 5, d. 58) Kao što smo ranije
napomenuli, ovo ’zatvaranje očiju’ nije se odnosilo i na rumunske, odnosno vlaške
regrute u vojsci Srbije.