Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

308 Slavoljub Gacović
na nastavi nije mogla ţuti za tzv. Srbo-Vlahe u Zviţdu, kao ni u
ostalim oblastima poţarevaţkog okruga, jer taj naziv u srpskom
narodu nikada nije postojao. Profesori su eventualno, onako uzgred,
mogli spomenuti Rumune ili Vlahe i svakako Srbe. Đokiš u ovoj priţi
termin Srbo-Vlasi stavlja uţiteljici AnŤeliji u usta kako bi izgledalo da
ga je ona njemu saopštila i da ga je ona mogla ţuti od meštana Rakove
Bare. MeŤutim, meštani navedenog sela su na maternjem rumunskom
jeziku sebe oduvek nazivali samo Rumâńi (Rumuni), a na srpskom
jeziku samo Vlasi i nikako drugaţije.
„Mislim da nešu pogrešiti – kaţe Miroslav Draškiš – ako se na
ovom mestu potsetimo Banjske povelje kralja Milutina iz 1316.
godine, a u kojoj se nareŤuje: ’Srbin da se ne ţeni u Vlasjeh’. 972 Ova
odredba o zabrani ţenidbe Srbina s Vlahinjom nije se odnosila
očigledno na ţenidbu Vlaha sa Srpkinjom da bi se i na taj način
pojačalo posrbljavanje Vlaha. Posrbljavanje je teklo najlakše kad
Srpkinja u svom selu, udata za Vlaha, uči svoju decu da govore
srpski i predanjima iz srpske prošlosti. U Negotinskoj krajini, i bez
ikakve naredbe, ovakakav proces danas postoji: Vlasi muškarci rado i
veoma ţesto odlaze u srpska sela. Ako se tome doda ţinjenica da ţene,
takoŤe, prenose tvrdokorno svoje tradicije, onda je jasna uloga srpskih
snaha u vlaškim selima.” 973 Draškiš je izgleda kratkog pamšenja, jer je
na mnogim mestima u svojim radovima naveo mnoštvo primera gde
su se i snahe i zetovi srpskoga porekla u rumunskim (vlaškim) selima
istoţne Srbije zaţas povlašavali ili rumunizovali, a da ne govorimo o
drugom ili trešem kolenu, tj. o njihovim sinovima i unucima. Kako
mu kad zatreba, ţas se posrbljuju, ţas se povlašuju. A ţesti odlasci
srpskih zetova i snaha u vlaška sela su samo mislena imenica, jer je to
i danas veoma retko, a kamoli pedesetih i šezdesetih godina prošloga
veka u vremenu kada je Draškiš istraţivao. Bilo je retkih sluţajeva, a i
danas je sliţno, da pokoja snaha ili zet iz veoma siromašne srpske
kuše doŤe u vlašku dobrostoješu na miraz ili zbog mogušnosti odlaska
na tzv. privremeni rad u inostranstvo – proces koji je zahvatio manjeviše
sva vlaška sela tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka.
972 St. Novakoviš, Selo – narod i zemlja u staroj srpskoj drţavi, Glas, XXIV,
1881, 35.
973 Miroslav Draškiš, Narodna kultura, 1970, 91.