Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

32 Slavoljub Gacović
stavove. MeŤu njima je i latinista O. A. Densusianu (Ovidiu Aron
Densusianu), koji u svojoj raspravi objavljenoj u ţasopisu „Țara
nouă” (br. 2 i 3) iz 1885. godine kaţe: „napis gospodina Ksenopola
nije usmeren samo protiv Reslerove teorije, veš je mnogo više protiv
rumunskih istorijskih škola... Ono što nam govori g. Ksenopol nije
rumunska istorija. Naša prošlost ... je mnogo lepša ... Prema tome,
napis g. Ksenopola je samo delo ţiste imaginacije. Napis se ne obraša
toliko prošlosti Rumuna koliko prošlosti Slovena u Dakiji. Napis ne
pobija Reslerovu teoriju, veš unosi slovensku teoriju u rumunsku
literaturu”. 50
Te iste 1885. godine belgijski istoriţar C. de Harlez u svom
delu podrţava Ksenopolovu knjigu povodom Reslerove teorije. On je
saţinio jedan izveštaj za Belgijsku kraljevsku akademiju o
Ksenopolovom delu istiţuši da je autor prezentovao zadovoljavajuše
argumente za podršku ideje da su Rumuni direktni potomci
Dakorimljana. Ksenopolova studija moţe biti preporuţena kao „jedna
dobra i nauţna kontrateza aktuelnog sistema u najboljem smislu protiv
istorijskog porekla rumunskog naroda”. 51
Laslo Reti (Réthy László) u raspravi koja je objavljena u
Budimpešti 1896. godine iznosi novu teoriju po kojoj su na Balkanu
bile tri vrste romanizama. Dolaskom Rimljana na istoţnu obalu
Jadranskog mora bilo je veoma brzo asimilovano ilirsko stanovništvo i
tako je nastao staroitalijanski jezik identiţan onom u Italiji. Druga
vrsta balkanskog romanizma je poluromanizovan ilirski jezik koji je
preteţa današnjeg arbanaškog jezika. Treši balkanski romanizam
nastao je, po Retijevom mišljenju, tako što su u VII ili VIII veku
mnogobrojni italijanski pastiri krenuli iz Romanje preko Frijaula,
Akvileje i Kranjske gore na Balkansko poluostrvo, gde su se pomešali
sa slovenskim i arbanaškim pastirima i tako stvorili podlogu za treši,
najmlaŤi romanizam, odnosno nastanak rumunskog jezika. 52
50 O. A. Densusianu, Note critice asupra scrierii domnului A. D. Xenopol „Teoria
lui Rösler” (broșură), București 1885, 9.
51 C. de Harlez, Un énigme historique. Les Roumains dans le Moyen Age, u: Al.
Zub, Junimea. Implicații istoriografice, Iași 1976, 206.
52 Réthy László, A Romanismus Illyricumban, Budapest 1896. Vidi: J. Radoniš,
op. cit., 87.